Matijašević: Krenule su suze, gol sam posvetio ocu Vladimiru

Čukarički je na najbolji način prekinuo krizu igre i rezultata, najboljom partijom u sezoni i pobedom nad Partizanom. Trijumf fudbalera sa Banovog brda na kraju je bio previsok (4:1), izabranicima trenera Milana Lešnjaka delimično se vratilo za promašaje na prethodnim superligaškim utakmicama, koji su ih koštali većeg bodovnog učinka i boljeg plasmana na tabeli.

Brđani su odigrali za dugotrajne aplauze iz gledališta po završetku susreta, izgarali su na svakom delu terena, borbenošću nadomestili period inicijative Partizana na početku drugog poluvremena. Čukarički je odlično započeo utakmicu i još bolje je završio, golovima Nemanje Miletića u 89. i Filipa Matijaševića u petom minutu nadoknade vremena. Miletić je mrežu nekadašnjeg kluba zatresao iz blizine, posle prečke Đokovića i odbitka, a Matijašević je matirao iskusnog Miloševića na retko viđen način, lob udarcem iz punog trka sa 30 metara.

Talentovani vezista tima sa Banovog brda dugo je posle utakmice primao čestitke od saigrača, članova stručnog štaba i klupskog osoblja. Pre efektnog gola borio se sa defanzivcima Partizana i dao pun doprinos odličnom izdanju u subotnjoj večeri:

- Imao sam osećaj da ćemo odigrati dobro i da nećemo izgubiti. Video sam kakva je energija u našem timu pre utakmice, verovali smo da ćemo izvući pozitivne utiske. Nismo imali probleme sa atmosferom posle nešto lošijih rezultata u prethodnom periodu, među nama u timu sve je bilo na vrhunskom nivou, držali smo se zajedno. Znali smo da samo tako možemo da okrenemo situaciju u našu korist - priča Matijašević, najmlađi prvotimac Čukaričkog.

Gol kojim je stavljena tačka na dinamičnu utakmicu na Banovom brdu, Matijašević je postigao iz izrađene akcije sa treninga.

- Jedva sam izdržao na terenu poslednjih nekoliko minuta. Imao sam grčeve u oba lista i naš medicinski tim ukazao mi je pomoć, a morao sam da ostanem u igri  jer sam bio jedan od dvojice obaveznih bonusa u sastavu. Kad sam dobio loptu, istrčao sam koliko sam mogao i video da je Marko Milošević daleko od gola. Uspeo sam da ga lobujem i lopta je završila gde sam hteo. Bio sam presrećan, krenule su suze, bilo ih je i posle gola Nemanje Miletića, kad je postalo jasno da ćemo da pobedimo. Mnogo nam znači ovaj uspeh, zaslužili smo ga odnosom prema igri. Moramo da nastavimo ovako, u sledećem kolu u Kragujevcu i na svim sledećim utakmicama - nastavlja Matijašević.

Filip je gol posvetio ocu Vladimiru, sportskom direktoru Čukaričana:

- Proslava gola bila je namenjena njemu, to je naša interna šala koju imamo. Čestitao mi je posle utakmice, nije bilo posebne priče. Sada se situacija malo okrenula u moju korist, do sada je uglavnom on mene „peckao”. Imao sam priliku da mu uzvratim i nadam se da će se tako nastaviti.

Bio je to prvenac Matijaševića za prvi tim Čukaričkog:

- Moglo je to da se dogodi i ranije, bilo je šansi u prvom i drugom kolu, kasnije takođe, ali lopta nije htela u gol. Drago mi je da je krenulo i želim još golova, ali i asistencija, to je takođe u opisu mog posla. Voleo bih da sledeći put dodam Slobodanu Tediću, ako je moguće da on bude prvi strelac lige - istakao je mladi vezista.

Pobeda nad Partizanom slaviće se na Banovom brdu par dana, zatim slede nove obaveze.

- Moramo što pre da se fokusiramo na utakmicu u Kragujevcu. Predstoje nam dva gostovanja, Radničkom 1923 i u Kruševcu, moramo da idemo na pobedu u oba susreta, uz maksimalan respekt protivnicima. Naše ambicije ostale su iste posle trijumfa nad Partizanom, okrećemo se sledećim izazovima i bilo bi dobro da materijalizujemo uspeh iz prošlog kola - zaključio je Filip Matijašević.