Zvezda prva, Partizan poslednji

Crvena zvezda živi „američki san” usred Evrope ove sezone. Tim s Malog Kalemegdana uživa u uspehu i životu na visokoj nozi. Istorijska ulaganja opravdana su fantastičnom igrom na terenu, pre svega na vlastitoj polovini... Odbrana crveno-belih tradicionalno je jaka, trenutno čak i najjača u Evroligi ili tako barem sugeriše napredni statistički parametar – defanzivni rejting.

Ipak, ofanzivno limitirana četa Saše Obradovića mahom se oslanja na individualne sekvence pojedinca i „guranje” lopte u reket rivala, dok su pokušaji sa distance retka pojava.

Upravo iz takvog stila igre Beograđana proizilazi i činjenica da je Crvena zvezda u dosadašnjem toku elitnog takmičenja tim sa najviše slobodnih bacanja po meču. Učestali prodori, ponekad i na silu, rezultuju velikim brojem faulova protivničkih odbrana, samim tim i pozamašnom svotom penala za crveno-bele.

Tim s Malog Kalemegdana je izveo čak 228 slobodnih bacanja, dva više u odnosu na bratski Olimpijakos, drugoplasirani po tom kriterijumu.

S obzirom na to da je za nama devet kola Evrolige, to znači da Zvezda u proseku izvodi čak 25,3 šuta „iza crte” na utakmicama elitnog takmičenja.

Izabranici Saše Obradovića su, u nedostatku prave kreacije, pronašli validno rešenje za postizanje lakih poena. Ipak, kako bi ova strategija bila još delotvornija, crveno-beli moraju da poprave i procente. Iako imaju najveći uzorak, to jest najviše pokušaja, to nije opravdanje i za najlošiju uspešnost kad je realizacija u pitanju.

Crvena zvezda iskoristila je samo 73,2% slobodnih bacanja, što je za preko dva odsto slabije od sledeće najlošije ekipe u tom parametru, Barselone (75,3%).

U Humskoj, s druge strane brda, ne cvetaju ruže. Nagomilali su se porazi ekipe Željka Obradovića, a jedan od razloga svakako jeste i taj što su crno-beli izveli ubedljivo najmanje slobodnih bacanja u Evroligi, samo 151.

Deluje da je tu donekle i sudijski kriterijum, blago umešao prste, naročito s obzirom na to da je Partizan većinu mečeva igrao u gostima, stoga je u evropskoj košarci opšte prihvaćen mit o „domaćinskom suđenju” možda i uzeo danak.

Crno-beli izvode svega 16,8 slobodnih bacanja po meču, odnosno čak osam i po manje u odnosu na večitog rivala i najmanje u celom takmičenju.

To jeste donekle čudno i neočekivano s obzirom na to da srpski šampion ima dva fizički izrazito dominantna centra u vidu Bruna Fernanda i Tajrika Džonsa. Ovakvi parametri mogli bi da posluže crno-belima kao vodilja i pokazatelj da bi gorostase mogli češće da koriste i u polju napadu.

Partizan je, takođe, imao veoma lošu selekciju faulova u proteklom periodu i protivnika često slao na liniju penala... Zato se može reći da su neki od poraza direktna posledica razlike u izvedenim slobodnim bacanjima, kao na primer u poslednjem susretu sa Olimpijakosom. Tada su izabranici Željka Obradovića iza crte stali samo pet puta, a protivnik čak 31, što daje razliku od čak 26 potencijalnih poena.