ENGLESKA – SRBIJA: Neka bude borba neprestana! Neka bude što biti ne može (20.45, SASTAVI)

Igrati na „Vembliju” je privilegija. Jedan od najkultnijih stadiona na svetu uvek predstavlja ogroman motiv svima koji istrče na njegov prelepi travnjak. I na novom, kao i na starom najvećem stadionu u Londonu i Engleskoj rađali su se asovi, dešavala iznenađenja. Srpski san je da večeras proslavimo senzaciju, da naša reprezentacija bude dijametralno suprotna od nikad bleđe i neubedljive u Beogradu pre dva meseca protiv istog protivnika.

Od Orlova neće sve da zavisi ni večeras, ni do kraja nedelje, kad se završavaju kvalifikacije u našoj K grupi. Porazom od Albanije naši najbolji fudbaleri došli su u situaciju da ne zavise od svojih rezultata. Zbog toga će danas Dušan Vlahović, Saša Lukić, Nikola Milenković, Strahinja Pavlović i drugovi da osluškuju i vesti iz Andore, ali će pre svega želeti da vrate ponos i samopouzdanje.

Iako bismo možda bili zadovoljni hrabrom igrom i dobrim utiskom, niko ne može da nam zabrani da se nadamo čudu. Fudbal i jeste zanimljiv zato što borba Davida i Golijata ne donosi uvek očekivan ishod.

Srbija je manje od dve nedelje uoči spektakla u Londonu dobila novog selektora. Ranije uspešnog, ali, ipak, istrošenog Dragana Stojkovića nasledio je mlađi Veljko Paunović. Na pomen njegovog imena zaigraju srca svih Srba, jer je neminovna asocijacija svetski trofej reprezentacije do 20 godina 2015. na Novom Zelandu. Malo ko je tada očekivao zlato. Situacija, naravno, nije ista i trijumf na „Vembliju” bio bi još veći podvig od titule planetarnog prvaka u periodu razvoja igrača.

Samo hrabri i optimistični stručnjaci prihvatili bi da debituju protiv Engleske, u situaciji kad Srbiji ni najbolja igra ne garantuje pobedu i plasman u baraž za Mondijal 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku.

Paunović ni u jednom klubu, niti ranije u reprezentaciji Srbije nije izvodio tim u formaciji sa trojicom igrača u odbrani. Jeste bolna promena uoči tako teške i važne utakmice, ali očekuje se da Orlovi sa četvoricom pozadi pokušaju da zatvore prilaze golu. Dilema postoji u izboru desnog beka. Ognjen Mimović je jedini klasičan bočni igrač po toj strani terena, ali upotrebljiv na tom mestu je Strahinja Eraković, pa bi on trebalo da dobije šansu. Ne postavlja se pitanje učešća u timu Nikole Milenkovića i Strahinje Pavlovića. Mihailo Ristić je u dobroj formi i ima prednost u odnosu na Aleksu Terzića, bez obzira što ga dugo nije bilo u državnom timu.

Predrag Rajković bi trebalo da dobije prednost u odnosu na Đorđa Petrovića, ne samo zato što ga Paunović bolje poznaje već i malog pada forme „jedinice” Orlova u prethodnim kvalifikacionim utakmicama.

Aleksandar Stanković je pogrešio u Andori, zbog čega je Srbija primila gol, ali bio je jedina svetla tačka protiv Albanije, igra sa Brižom u Ligi šampiona i biće u početnom sastavu. Saša Lukić biće u paru sa sinom Dejana Stankovića, pogotovo što igra u Fulamu i odlično poznaje Engleze.

Andrija Živković biće rasterećeniji defanzivnih obaveza i kao krilo bi trebalo da u ofanzivi donese mnogo Orlovima. Isto važi i za Filipa Kostića po levom boku. Lazar Samardžić igraće između njih, najkreativniji je u ovoj reprezentaciji, bez obzira što je retko blistao.

Dušan Vlahović biće jedini špic. Aleksandar Mitrović nije ni doputovao na pripreme zbog povrede. Luka Jović čekaće šansu s klupe, kao i povratnik Petar Ratkov.

Mnogo je razloga za spektakl u Londonu. Želimo, naravno, da Srbija da pun doprinos kvalitetnoj igri i pokuša da napravi čudo. Ako se to i ne desi, najmanje što očekujemo je ohrabrenje, da smo sa novim selektorom pokazali znake oporavka i da imamo razloga za optimizam u budućnosti.