Siner: Alkaras zaslužio broj 1

Na kraju takmičarske godine samo jedan može da bude na tronu. U igri sa lopticom i reketom u tome je uspeo Karlos Alkaras, iako je vodio veliku borbu protiv najvećeg rivala Janika Sinera.

Kad je Španac pobedio Lorenca Muzetija u trećem kolu grupne faze finalnog turnira u Torinu, bilo je jasno ko će slaviti uoči polufinala. Najmlađi broj jedan u istoriji tenisa drugu godinu je završio kao najbolji, a juče je, u društvu oca i starijeg brata, zvanično preuzeo trofej.

Siner je, posle pobede na mastersu u Parizu, preoteo čelnu poziciju, ali rasplet na takmičenju najboljih osam u Italiji je odlučio u sudbini na vrhu ATP liste. Italijan je, posle plasmana u polufinale, čestitao protivniku:

– Ukoliko bih birao ko će biti broj 1, a da to ne budem ja, uvek bih izabrao njega – istakao je Janik u razgovoru za španske medije. – Bio bih neiskren kad bih rekao da sam srećan zbog njega, ali mislim da je potpuno zaslužio prvo mesto na svetu.

Italijan je dugo bio u trci, ali je previše poena branio na domaćem terenu.

– Karlos je ove godine osvojio dva gren slem trofeja, igrao je na veoma visokom nivou i pokazao zaista kvalitetan tenis – podsetio je da je Španac bio najbolji na Rolan Garosu i Ju-Es openu i da je u oba finala bio bolji od njega. – Osvojio je najviše titula u sezoni, čak osam, što je veoma impresivno. Bio je konkurentan na svim podlogama.

Možda bi poredak na pijedestalu bio drugačiji da Italijan nije bio van terena tri meseca. Nije igrao od februara do maja zbog dva pozitivna doping testa u martu prošle sezone. Na njegovu sreću, nije propustio nijedan gren slem turnir. Odbranio je tron na Australijskom openu, pa pauzirao sve do mastersa u Rimu. U Večnom gradu je igrao u finalu, a bio je u borbi i za trofej na pariskom slemu. U nastavku sezone, pokazao je mentalnu snagu, a izvanredne partije u dvorani mu omogućavaju da razmišlja o planovima za 2026.

– Za mene je ovo sjajna motivacija za narednu godinu. Radiću veoma naporno, ali želim još jednom da ponovim: Alkaras je zaslužio broj 1. Ne samo zbog toga kako je odigrao ovu sezonu, nego i dve prethodne. Uvek na visokom nivou.

Sledeće nedelje na programu je najveće ekipno takmičenje – Dejvis kup, ali Siner neće igrati u Bolonji. Deli isto mišljenje sa Karlitosom kad je reč o turniru reprezentacija.

– Treba da se igra svake druge godine, ali kao nekada. Nikada nisam imao prilike da igram stari format Dejvis kupa, da igram, na primer, u Brazilu ili Argentini i ceo stadion bude protiv mene. Kad igrate na neutralnom terenu, nema onih emocija kao pre.

Mnogim igračima se ne dopada što se za najvredniji trofej ne igra pred domaćom publikom kao ranije. Atmosfera domaćeg terena, energija sa tribina – to je bila najveća prednost Dejvis kupa, nešto što ga je izdvajalo od drugih turnira u kalendaru.