Novak Đoković je na najbolji mogući način opisao moć Dejvis kupa na domaćem terenu. Uoči završnice najvećeg ekipnog takmičenja, koje se sada igra u Bolonji, odnosno na neutralnom stadionu, najbolji svih vremena evocirao je uspomene na uspeh iz 2010. Tada je u Beogradu predvodio reprezentaciju Srbije do prvog i jedinog trofeja Salatare do sada.
Na društvenim mrežama podelio je dve svoje zanimljive izjave iz tog perioda.
– Taj momenat mi je promenio život. Plakao sam kao dete. Nismo bili igrači, bili smo borci za ljubav našeg naroda.
U 99. izdanju, Dejvis kupa, Srbija je pobedila Francusku u Beogradu, posle dramatičnog finala ukupnim rezultatom 3:2. Nole je obezbedio dva poena – prvo je pobedio Žila Simona, a zatim i Gaela Monfisa. Poslednji bod doneo je Viktor Troicki. Srbija je postala 13. država u istoriji koja je osvojila pehar.
– Nisam igrao za sebe, već za 10 miliona ljudi. Pobeda je bila moja hrana. Dobio sam snagu za koju nisam ni znao da je posedujem.
Posle tog 5. decembra 2010, Đoković je imao jednu od najboljih sezona ne samo u njegovoj karijeri, već i u celom sportu. Osvojio je tri od četiri trofeja na gren slem turnirima. U Melburnu je pobedio Endija Marija, u Parizu stigao do polufinala, a u Londonu i Njujorku bio bolji od Rafaela Nadala. Posle slavlja na Vimbldonu, zvanično je po prvi put postao broj 1 na svetu.
Ostvario je neverovatan početak godine – zabeležio je 41 trijumf u nizu, što je tada bila druga najduža serija pobeda u Open eri. Osvojio je 10 titula: pored tri gren slem pehara, bio je najbolji u Indijan Velsu, Majamiju, Madridu, Rimu, Montrealu, Dubaiju i u Beogradu.
Šest puta zaredom pobedio je najvećeg rivala Nadala, uključujući i mečeve u finalima na tri različite podloge (beton, šljaku i travu). Od strane ITF-a i ATP-a proglašen je za igrača godine.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
