TRENER U TRENDU – Jakšić: Radnikov novi DNK – na pobedu!

Radnik – superligaški hit, Marko Jakšić – trener u trendu: dokaz – plasman Surduličana posle 16 kola u plej-of zoni kao produkt, između ostalog, tri vezana rezultata za poštovanje - remija sa Crvenom zvezdom na Marakani (1:1) i trijumfa nad OFK Beogradom (1:0) i Vojvodinom (3:1) na domaćem terenu!

Stoga, komandant čuda sa jugoistoka Srbije pred čitaocima Žurnala, raspoložen da zajedno raščlanimo „magiju” i proniknemo u filozofiju mladog stručnjaka (42) namernog da zlatnim slovima tek ispisuje stranice biografije!

Godinu dana samostalnog vođenja Radnika, preuzetog 23. novembra 2024. u Prvoj ligi, obeležili ste na sjajan način – pobedom nad Vojvodinom (3:1)?

- U sredini kao što je Surdulica, znate i sami, kako su treneri prolazili, ako bi došli zimi – ne bi dočekali kratke rukave. Mesec, dva, uglavnom, do smene. Klub je prepoznao moj karakter i energiju, ono što sam radio u Prvoj ligi. Rukovodstvo je zadovoljno, promenio sam DNK, Radnik ne igra više defanzivni, negujemo isključivo napadački fudbal. Počele su da stižu i ponude za igrače, logičan sled kad su rezultati dobri, eto – kao i poslednji protiv Vojvodine – uz osmeh veli Marko Jakšić, rešen da u „slavi” ne uživa svega pet minuta.

Veliki motiv bio vam je julski poraz od Novosađana na „Karađorđu”, na superligaškoj premijeri (0:2)?

- Tako je, znao sam šta sad treba da radim. S nestrpljenjem sam očekivao debi u eliti, može li lepše – Vojvodina u Novom Sadu, eventualno Partizan i Crvena zvezda u Beogradu. Nedostajala su nam tri, četiri igrača, možda nije bilo ni realno da očekujemo bodove. Izašli smo da „igramo”, ali... Želeo sam da se revanširam, nijednog trenutka nisam govorio fudbalerima - na nerešeno. Samo na pobedu! Cilj je bio da nametnemo ritam i probamo da ih „otvorimo”. Tako se, na sreću, dogodilo...

Radnik je u odnosu na pre četiri meseca promenio fizionomiju: Tremule i Abubakar u poslednjoj liniji ispred Ilića i Blagojevića, vezisti Pejović, Popović i krilo Duronjić umesto Stevanovića, Jovanovića i Puzovića i Činedu, u napadu, pre Bogdanovića?

- Mnogo igrača, od standardnih nedostajao je samo Bogdanović. Stevanović i Pejović dele minutažu, ostali su zauzeli mesta i sad su starteri. Videla se razlika, dobro... prošlo je vreme, navikli smo se na Super ligu. Bio sam miran, možda i najmirniji od svih utakmica, znao sam da ćemo da budemo dobri. Takav osećaj imao sam dve nedelje ranije.

Vojvodina je, s druge strane, bila jača za Ranđelovića, Vidosavljevića, Kolarevića, redovno efikasnog džokera Džona Merija?

- Jača nego u julu, u međuvremenu, otišao im je samo Bamidele... Pristupili smo totalno drugačije meču, naročito pripremi prekida. Visok pritisak od starta, iskoristili smo i naviknutost na veštačku podlogu.

Bajka: u 35. minutu - 3:0?

- Perfektno smo odigrali prvo poluvreme. Cilj je bio da u drugom 10, 15 minuta ne primimo gol, eto, otvorilo se slučajnim autogolom. Posle smo, na sreću, odigrali zrelije, evidentno je da rastemo kao ekipa.

Kad su Novosađani smanjili na 1:3, da li je postojala bojazan da neće da repriziraju veliki preokret iz derbija sa Crvenom zvezdom?

- Nisam razmišljao u tom pravcu, više na našu utakmicu s Radničkim 1923 kad smo vodili 2:0 i izgubili 2:3. Znao sam: spustimo li loptu, gosti će da uđu u nervozu, mi iz tranzicije... Strah nije postojao!

Da li bi trijumf bio i ubedljiviji da je igrao i Vukašin Bogdanović, sa sedam golova najbolji strelac ekipe?

- Bogdanović je povređen, zadnja loža. Vratiće se ove nedelje, one tamo najkasnije...

Miloš Popović odigrao je sjajno i zahvaljujući i golu za 1:0 izborio mesto u timu kola?

- Trebalo je da imamo bar još dva, tri igrača! Potrefilo se da Crvena zvezda i Partizan izgube, Javor i Železničar dobiju. Objektivno i igrački, Ivanjičani su se branili celu utakmicu, dali taj jedan gol... Naši igrači na tim pozicijama bili su dominantniji.

Konkretno, ko je još zaslužio da pravi društvo Popoviću?

- Trebalo je Hajdarević, pa David Stojanović – uštopovao je i Merija i Vukanovića. Bar još jednog da smo imali... Na kraju, drago mi je da iz vikenda u vikend Radnik ima nekoga u timu kola. To nije bilo nikad!

Kako su Novosađani, pre svih trener Miroslav Tanjga, reagovali na težak poraz?

- Morate to njih da pitate... Čestitali su, naravno, pre svega – drago mi je da su moji igrači odradili sve što smo se dogovorili.

Trenutno ste, sa 20 bodova, u plej-of zoni (osmo mesto), tri poena iza petoplasiranog Novog Pazara. Šta je cilj?

- Cilj je da se ostane u ligi. Prvi i jedini. Potencirao sam i dok još nismo doveli nijednog igrača: moj karakter je da se nikad ne borimo za opstanak. Voleo bih da uđemo u plej-of, međutim, zna se šta je primarno. Nastavimo li sa ovakvim partijama – blizu smo. Svi smo na dva, tri boda, međutim, da ne letimo previsoko...

Radnik je, prelistasmo „knjige starostavne”, najveći uspeh ostvario šestom pozicijom u sezoni 2020/21, igrajući i u polufinalu Kupa Srbije?

- Već dvaput sam ušao u Radnikovu istoriju – kao igrač i, sad, trener. Imponuje, međutim, iz utakmice u utakmicu. I kad sam preuzeo ekipu – to sam rekao, pa dokle stignemo. Sad svi hvale, ali znate kako je to u Srbiji, za dve nedelje može da bude i drugačije...

Kad već pomenuste dve nedelje... Toliko je prošlo od senzacionalnog remija na Marakani – 1:1 s Crvenom zvezdom?

- Još veći rezultat! Bodove na Marakani ne uzimaju ni jake evropske ekipe. Crvena zvezda je sa istim sastavom, možda je uskočio još jedan igrač, nekoliko dana kasnije pobedila Lil. Još jedan podstrek i dokaz da se moja filozofija isplaćuje. Da nam je neko rekao da ćemo da u prethodne tri utakmice da osvojimo sedam bodova, verovatno bismo ga gledali kao da je za ludnicu!

Od (baš) velikih, ostade samo Partizan... Pretposlednjeg dana avgusta, u Humskoj, savladao vas je teškom mukom (2:0), golovima A. Kostića u 71. i Natha iz penala u 90. minutu. Sanjate li, baš kao i Vojvodini, revanš crno-belima, zakazan za 7. februar u Surdulici?

- Sigurno da mi je želja da pobedim. Tad, u Beogradu, Bogdanović je imao zicer u 69. minutu, bio sam u pet metara i okliznuo se taman kad je hteo da šutne. Da ga je dao... Ubrzo, primili smo gol iz gluposti, a imali ravnopravnu utakmicu?! Sa svima smo igrali egal, izuzev s Novim Pazarom, da li zbog dugog putovanja...

Do odlaska na pauzu očekuju vas još četiri izazova: TSC i Čukarički na strani i Mladost i Novi Pazar kod kuće. Koliko bodova je neophodno za miran san?

- Rekao sam igračima: sve što uzmemo u poslednjih pet kola – bonus. Šest, sedam bodova – veliki uspeh. Hajde da dobijemo kod kuće, uz eventualno koji poen na strani...

Tako razmišlja rođeni pobednik... Marko Jakšić!