IZ STRUČNOG UGLA: Sve je krenulo po planu

Reprezentacija Srbije nastavila je da održava kontinuitet učešća na velikim takmičenjima, što je osnovni preduslov svakog razvoja. Samo redovnim nastupima na svetskoj i evropskoj sceni možemo realno sagledavati sopstveni nivo, praviti poređenja sa najboljima i usmeravati napredak u svim segmentima rukometa.

Ohrabruje činjenica da su u nacionalnom timu naše najkvalitetnije igračice – to mora biti jedini kriterijum. Ako velesila poput Norveške ne odustaje od igračica koje i posle četrdesete predstavljaju stub nacionalnog tima, jasno je da iskustvo i kvalitet nemaju rok trajanja. Ni Srbija ne sme sebi da dozvoli luksuz selektivnog korišćenja onoga što najbolje ima.

Turnir smo otvorili duelom protiv Urugvaja, nominalno najslabijeg rivala u grupi, ali upravo takve utakmice nose specifičnu težinu. One su prvi test mentalne stabilnosti, ulazak u ritam, provera discipline i odgovornosti favorita – a favorit nikada nema pravo na grešku.

Utakmicu smo započeli odbranom 6–0, što je bila adekvatna taktička postavka za niže, ali pokretljive bekove Urugvaja. Ipak, početak je obeležila nepotrebna agresija u odbrani – izlazili smo preduboko na protivničke bekove i time omogucavali laku poziciju protivniku za postizanje golova. Ta pogrešna reakcija omogućila je rivalu da dođe do početnog vođstva, a nama nametnula zadatak dodatne stabilizacije.

Isti obrazac nestrpljivosti bio je vidljiv i u napadu. Umesto racionalnog šuta sa devet metara, prirodnog rešenja kad je odbrana rivala pozicionirana plitko na šest metara, ulazili smo u prostor i pokušavali prodor. To je donosilo greške, a ne golove.

Kako je vreme odmicalo, Srbija je uspostavila igru. Podignuta pokretljivost u odbrani, kvalitetnije čitanje protivničkih kretnji i pravovremen ulazak u duel doneli su nam ono što smo tražili – osvojene lopte i lake golove iz tranzicije. To je trenutak kada je utakmica počela da dobija naš potpis.

Prvo poluvreme završeno je rezultatom 15:10. Risović je zabeležila pet odbrana, a posebno ohrabruje širina napadačkog učinka – veliki broj igračica upisao se među strelce, što je znak da tim diše kolektivno i ne zavisi od individualne inspiracije.

U nastavku smo nastavili u istom ritmu. Odbrana je ostala pokretljiva, agresivna i pravovremena, što nam je omogućilo da i dalje lako osvajamo lopte i realizujemo ih iz kontri. Napad je dobio novu dimenziju: efikasne šuterske realizacije sa devet metara, dueli 1 na 1, kao i veliki broj izuzetno lepih asistencija stvorili su jasnu razliku u kvalitetu, pa smo u 45. minutu vodili osam golova razlike a na kraju  je bilo 12 .

Istina je da je utakmica ponudila i veći broj tehničkih grešaka, kako u odbrani tako i u napadu. Međutim, one ne kvare ukupnu sliku. Naprotiv, pokazale su da još imamo prostor za rast, ali da identitet – borben, usmeren i ambiciozan – nesumnjivo postoji. Ono što se ne može naučiti, a Srbija večeras jeste imala, jeste volja da se bori za svaku loptu.

Sve igračice dobile su priliku da zaigraju i osete emociju predstavljanja svoje zemlje, što je od neprocenjivog značaja za izgradnju karaktera ekipe na duge staze.

U statističkom smislu, u drugom poluvremenu se istakla Petković sa četiri odbrane, dok su najefikasnije bile:

Garović – 6 golova,

Jovović – 5,

Radević, Kočić i Vukajlović – po 4.

Srbija je ostvarila ono što je od nje očekivano – pobedu koja nam donosi mir da u naredni duel protiv puno kvalitetnije ekipe Islanda uđemo sa samopouzdanjem i energijom koja raste iz meča u meč. Uz korekcije u koncentraciji i smanjenje tehničkih grešaka, ovaj tim može da ide korak po korak ka nivou gde se pobede više ne slave kao iznenađenje, već kao standard.

Čestitam našoj reprezentaciji na dobrom početku, sa željom da se u svakoj narednoj utakmici – radujemo još više.