Uvod u četiri medalje u Birmingemu

Atletika je metar i štoperica. Ovo je opšte važeće mišljenje o najvažnijem olimpijskom sportu, ali nije samo tako.

Zahvaljujući dvojici svetski poznatih statističara, Italijanu Robertu Kamanu, koji važi za jednog od najboljih u ovoj oblasti kad je srpska kraljica sportova u pitanju i našem legendarnom Ozrenu Karamati, takođe članu ATFS (Međunarodnom udruženju atletskih statističara), čitaoci Žurnala ekskluzivno imaju na dlanu sezonu 2025. Onaj deo koji ulazi u liste praktično je završen, osim ako neko ne iznenadi u maratonu na primer.

Kao i svih prethodnih godina pokazuje se da imamo atletičare, a ne i atletiku. Nekoliko dijamanata sija u kruni kraljice sportova, ali imamo i discipline na pukom preživljavanju. Sezonu je obeležila Angelina Topić osvajanjem bronzane medalje na Prvenstvu sveta u Tokiju i srebrne u Apeldornu (Holandija) na EP u dvorani. Ovoga puta u prvom planu su nam rezultati. Zanimljivo je da 2025. nije napredovala (nacionalni rekord od 1,98 m ostvarila je prošle godine), a bronzu je osvojila sa 1,97 metara.

Po ovom kriterijumu uspešnija je Adriana Vilagoš. Da je u Japanu na najvećem takmičenju u sezoni bacila koplje 67,22 m, koliko iznosi njen i državni rekord ostvaren početkom sezone (a bila je spremna za to što je pokazao hitac od 66,06 metara u kvalifikacijama), u Srbiju bi donela zlato i bila najuspešnija sportistkinja. Ovako je drugo mesto u Dijamantskoj ligi samo za utehu. Kako u svom i opštem interesu ne bi propuštala šanse (trenira je majka Đerđi), valja maksimalno pomoći dvojcu Vilagoš. Đerđi nije bila atletičarka, ali i naš najuspešniji takmičar 20. veka u atletici, Dragutin Topić, otac i trener Angelinin, koji poznaje ovaj sport izsvih uglova, nije krio posle fantastičnog uspeha u Zemlji izlazećeg sunca da mu je neophodna podrška u daljem radu s ćerkom.

S „A“ dvojcem nema zime srpskoj kraljici sportova narednih sezona. Važno je da su vršnjakinje pa će rasteretiti jedna drugu. Angelina ima 20, a Adriana 21 godinu.  Ni do sad nisu bili sami, imali su podršku SAS pre svega, ali kad im se na pleća nalegne sedam miliona Srba s najvećim očekivanjima, trebaće im najstručnija podrška. I njima dvema i trenerima, pogotovo zato što su roditelji u pitanju. 

Kod muškaraca smo tanji. Dobro je da se posle sezona obeleženih povredama s 21,07 metara na veliku scenu vraća bacač kugle Armin Sinančević, vicešampion Evrope 2022. Ono što smo rekli za dve gracije važi za njega i trenera Danila Krtinića.

Sledeće godine je Prvenstvo Evrope na otvorenim borilištima u Birmingemu. Ivana Španović se sa severa Engleske i u još 15 navrata na evropskim, svetskim prvenstvima (u dvorani i napolju) kao i na  olimpijskim igrama vraćala se madaljam. Najtrofejnija je daljašica Trećeg kamena od sunca u 21. veka. Izvanredni trener Goran Obradović umeo je da joj bezmalo tačno u minut podigne formu na najviši nivo kad je bilo najvažnije, a ona je svojim vanserijskim sposobnostima i neverovatnom mentalnom snagom to sprovodila u delo.

Napravila je prtinu Angelini, Adriani i ostalima pa im je mnogo lakše da idu ka uspehu. Odlučili su Obradović i ona da se presele na troskok u 2026. pa je sasvim realno da ne samo uzme medalju već i pobedi čime će najverovatnije staviti tačku na prebogatu karijeru. Kad njih dvoje nešto odluče, samo viša sila može da ih zaustavi u tome.

S prethodnih troje spomenutih i Ivanom, na Ostrvu 2026. srpska kraljica sportova može da računa na četiri odličja.

Da bismo iskoristili talente poput Armina rođenog u Brodarevu, morali bismo da imamo mnogo širu lepezu i trenera (da dobiju značajnu materijalnu podršku lokalnih samouprava pre svega), ali atletske stadione bar u centrima. Trenutno u tri najveća grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu, nemamo uslove za regularna takmičenja na otvorenom u najbitnijem matičnom sportu iz čijih saznanja o razvoju: brzine, brzinske izdržljivosti, izdržljivosti, skočnosti daljinskoj i visinskoj, snazi i ostalom, mogu da uče i napreduju fudbaleri, košarkaši...doslovno svi.

Koliko je bitno imati prave uslove vidi se na primeru atletske dvorane. Pre nje imali smo 24 medalje sa seniorskih evropskih, svetskih prvenstava u dvorani i napolju i olimpijskih igara. Posle nje – 31.

Zato su sad neophodni atletski stadioni pre svega u sva tri najveća grada. I ne samo oni, već Naučni centar za razvoj motoričkih sposobnosti, koji bi obuhvatao sve neophodno kako bi se bez lutanja prilazilo treningu. Ne bismo više zavisili od toga hoće li se negde roditi vanserijski talenat i imati sreće da ga trenira neko ko zna, već bismo imali i atletiku i preko nje mnogo jači sport u celoj Srbiji.