Nije bilo lako Vojvodini da savlada u osmini finala Kupa Srbije OFK Vršac (2:1). Prvoligaš iz Banata hrabro se isprsio pred favoritom iz Novog Sada, koristio sve ono što je išlo na njegovu stranu i tako sve do devetog, pretposlednjeg minuta nadoknade vremena, kad je još imao penale, time i šansu da priredi veliko iznenađenje. Uz to, domaćin je igrao s čovekom više od 85. minuta, kad je opravdano iz igre isključen Brazilac Lukas Baros i činilo se da je na dobrom putu da priredi senzaciju.
Kako u životu uvek mora da postoji neko „ali”, upravo ono sprečilo je Vrščane da pokušaju da ostvare podvig, a omogućilo Vojvodini da, ipak, pronađe usku, gotovo nevidljivu stazu ka prolasku u četvrtfinale. Junak pobede tima iz Srpske Atine bio je mladi, 2008. godine rođeni Damjan Đokanović, koji je majstorijom, udarcem „makazicama” s pet metara, savladao golmana Lazina i poveo Vojvodinu na dalji put ka željenom finalu masovnijeg takmičenja, samim tim, ko zna, možda i trofeju.
- Još sam pod utiskom svega što se u Vršcu dešavalo – iskren je bio Đokanović. – Ostvario sam dečački san, želja mi je čitavog života bila da postignem gol u dresu Vojvodine, posebno na ovakav način, u poslednjem minutu, pa još vredan pobede. Verovao sam u to da bih mogao u drugom poluvremenu da uđem u igru, Aleksa Vukanović nije ni bio u protokolu, pa smo Borovina i ja bili jedine opcije da eventualno zamenimo Džona Merija. Ušao sam u igru i iskoristio pruženu priliku i zahvalan sam na tome treneru Tanjgi.
U trenucima kad je Đokanović kročio na teren, rezultat je glasio 1:1, Novosađani su, dakle, imali čoveka manje. Težak, mekan i blatnjav teren je, uz hladan vetar koji je neprestano duvao, bio protiv fudbala i, posebno, crveno-bele čete koja je, utisak je, već pomalo i zaboravila kako se igra u takvim, gotovo nemogućim uslovima.
- Teško je bilo za igru, pre gola koji sam postigao pipnuo sam samo dve lopte, obe glavom, sve je proticalo u znaku nekakve tuče i baš je bilo komplikovano kontrolisati igru. Nema veze, najvažnije je da smo pobedili i prošli u četvrtfinale, sve ovo predstavljaće mi dodatni podsticaj da treniram još snažnije, jer mi je ovo znak da se naporan rad isplati. Ne želim da stanem, idem dalje, još jače i bolje – poručio je, uz osmeh, Đokanović.
Pauze za Novosađane nema, u narednoj utakmici Super lige očekuje ih derbi s Crvenom zvezdom u Beogradu. Prava je sreća što se niko od igrača nije povredio u Vršcu, pa će Tanjga, kako stvari stoje, moći da računa na sve igrače, izuzev povređenih Kufrea Ete i Uroša Nikolića.
TANjGA: DAMJANE, ČESTITAM!
Trener Miroslav Tanjga srećan je zbog prolaska u narednu rundu Kupa, ali...
- Upozoravali smo igrače da je pred nama teška utakmica, po lošem terenu. Rival je bio izuzetno borben i motivisan, igrao je do poslednje kapi krvi, ali smo, hvala Bogu, uspeli da pobedimo. Čestitam malom Đokanoviću na prvom golu za seniorski tim i pokazalo se da je prava bila moja odluka da zameni Merija u finišu. Oranica na koju je teren ličio bila je protiv fudbala i trijumfovao je ne kvalitetniji, već tim koji je više želeo pobedu.
NEPROFESIONALNI POTEZ BAROSA
Lukas Baros, levi bek Vojvodine, isključen je zbog toga što je grubo odgurnuo protivničkog igrača Majstorovića, koji ga je u duelu vukao za dres. Sudija Janjuš opravdano je Vrščaninu pokazao žuti, novosadskom Brazilcu crveni karton.
- Meni je sve to izgledalo dosta neprofesionalno od Barosa – rekao je Tanjga. – Utakmicu moramo da igramo do poslednjeg minuta i ne možemo da gubimo živce i da ne mislimo na ekipu. Lukas je ostavio saigrače na cedilu, jer smo poslednjih 15 minuta igrali s igračem manje, što je bio veliki udarac za nas. Ipak, tim je pokazao da i u takvoj situaciji može da stigne do željenog rezultata.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
