Posle poraza od Železničara (1:3) u 16. kolu, Partizan je konsolidovao redove, odnosno lekciju dobijenu od autsajdera, savladao za desetku. Evidentno da je crno-belima trebalo vremena da u svakom pogledu usvoje formulu koju je pred njih postavio trener Nenad Stojaković, a koja, činjenica je, vodi do trijumfa.
Taktika je u fudbalu alat, legitimno sredstvo za postizanje cilja i trik je u tome da onom naspram sebe jasno staviš do znanja da si onaj koji se pita – za sve. Upravo su to uradili igrači vicešampiona Srbije pre dva dana protiv Radničkog 1923. Pre uvodnog sudijskog zvižduka crno-beli su protivnika samouvereno pogledali u oči i beskompromisno krenuli u ofanzivu. Upravo takav pristup je urodio plodom i povratnik na lidersku poziciju je zahvaljujući dominaciji u svim segmentima igre osvojio tri boda.
Zamišljeno je postalo ostvareno, a utiske posle okršaja sa članom elitnog društva iz Kragujevca, je biranim vokabularom sumirao Nenad Stojaković, trener koji iz meča u meč dokazuje da je kadar za velika dela, ali... Polako, najveći izazovi tek predstoje.
- Na utakmici sa Radničkom bilo je evidentno da podižemo dominaciju i upravo je to ono čemu sam težio. U uvodnih pola sata smo apsolutno kontrolisali igru i bili opasni po gol rivala. Fudbal je takva igra, ako prokockaš nekoliko šansi, a to se nama desilo, rival te nokautira, pa primiš udarac. U našem slučaju golove. Igrači Radničkog su dobili na samopouzdanju onog momenta kada su postigli prvi gol. Srećom, to nas nije poremetilo. Kad se podvuče crta najvažnije je da smo ostvarili cilj. Nije mala stvar postići četiri gola, međutim, ostaje žal za nerealizovanim šansama.
Ambiciozni, po potrebi temperamentni, ali iznad svega samouvereni šef stručnog štaba lidera iz Humske, je po završetku okršaja sa Kragujevčanima prokomentarisao da su crno-beli imali potpunu kontrolu nad igrom, a u nastavku usledila je opaska koja je zaparala uši „ali klinci, deca...”. Stojaković se u razgovoru za Sportski žurnal se nije libio da pojasni šta je tačno hteo reći.
- Iskustvo nam je nedostajalo dok na teren nije istrčao Bibras Natho. Od mojih igrača uvek očekujem da u svakom momentu vladaju situacijom, da kontrolišu igru, a kad nedostaje iskustvo onda ne ide sve baš kako smo zamislili. Uvek očekujem da kao povratnu reakciju vidim želju, glad, sposobnost.
Konkretno je akcentovao trener Parnog valjka, te nije izostalo direktno pitanje – imaju li to igrači Partizana? Usledila je dramska pauza od nekoliko sekundi, ali bez namere da se bilo šta pročita između redova.
- Imaju, naravno – jasan je u zaključku bio Nenad Stojaković, trener koji je onog momenta kad je kazao „da” čelnim ljudima Partizana, svima jasno stavio do znanja da je spreman da se uhvati u koštac sa Sizifovskim izazovima.
NE ZANIMA ME JUČE, NI SUTRA...
Potrebno je vreme da neke stvari legnu na svoje mesto, da se kockice poklope do perfekcije, jer put do uspeha je, po nepisanom pravilu, uvek popločan trnjem. Nenad Stojaković nije mogao da zamisli gori debi od debakla protiv Železničara (1:3), ali onda su usledili okršaji sa Javorom i Radničkim 1923 na kojima su crno-beli postigli po četiri gola (4:0, 4:2).
- Ti podaci su dokaz da igrači usvajaju zahteve. Naravno da postoje momenti u kojima nismo bili sjajni i radimo na tome da ih popravimo. I samom sam sebi dosadio ponavljajući da me ne zanima ono što je bilo juče, ni ono što dolazi sutra. Živim i radim za ono što se dešava danas, u ovom trenutku. Sada sam u situaciji da znanje koje posedujem mogu da prenesem na igrače, a rezultati su dokaz da zajedno idemo u pravom smeru – kazao je Nenad Stojaković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
