Derbi groznica

Poremećen san, drhtavica, `ladan znoj, skretanje fokusa sa svakodnevice, neprestana briga – naravno, zna čitava Evropa – sledi večiti derbi, prvi ovosezonski i, možda, najbitniji u proteklih nekoliko godina! Tačno 12. decembra u 20.30, na „jubilej” svetske apokalipse 2012, dogodiće se košarkaška kataklizma u Areni, iliti rečima Đanija Ćurčića: „Goreće Srbija, goreće Beograd” – u pozitivnom smislu.

Opterećeni brojnim problemima, ljubitelji igre pod obručima skloniće se na nekoliko sati u sićušni kutak zadovoljstva, potencijala da negde oko 23 časa postane bezdan tuge, odnosno Mont Everest harmonije – zavisi od prokazanog miljenika! Srećnici, to jest vlasnici hartije od neizmerne vrednosti, ostaviće srca i duše u Bloku 25, dok će derbi groznica najviše da pogodi konobare u ugostiteljskim objektima i lepše polovine. Iskusni su ustupcima u toku nedelje već „zaradili” lagodan petak, dok ostalima sledi životno iskustvo igranja sa nervima na svim poljima.

Logično, oči javnosti više su usmerene ka taboru Partizana – svesni su svi i zbog čega. Trudili su se brojni treneri da pristalicama objasne da se sezona ne odlučuje u novembru i decembru, ali utisak je da budućnost Parnog valjka najbolje opisuje izreka „il` pukovnik il` pokojnik” – figurativno rečeno, naravno. Ukoliko izabranici Mirka Ocokoljića pognutih glava izađu iz čuvenog zdanja, besni navijači, izvesno je, obrušiće se još jače na kolektiv i Ostoju Mijailovića, pa bi panična reakcija Upravnog odbora mogla da glasi – smena privremenog trenera. Zvižduci značenja „hoćemo Željka Obradovića” ponovo bi ispunili sve šupljine Beogradske arene i, plaše se mnogi – prete da postanu svojevrsni trend. Odlazak legendarnog stručnjaka, video je Stari kontinent, alarmirao je kompletan crno-beli navijački korpus do granica pomahnitalosti, rane su i dalje otvorene, stoga pristalice šampiona Srbije čak i sitnice mogu da nadraže do neprepoznatljivih visina. Međutim, pošto se Majka priroda trudila da čoveku stvori savršeno izbalansiran sistem, tako postoji mogućnost da trijumf Vanje Marinkovića i drugara potpuno preokrene momentum. Naravno, neće nikad da se zaboravi ostavka najtrofejnijeg trenera Evrolige, ali gorka istina glasi – sve rane leči vreme, uspesi ubrzavaju proces...

S druge strane, raspoloženje je dijametralno na Malom Kalemegdanu. Ipak, određena bojazan, tačnije bol prošlosti, postoji i u taboru Crvene zvezde. Sećaju se mnogi medenog meseca Duška Ivanovića, preporoda Janisa Sferopulosa i plaše se da bi neuspeh mogao da prekine procvat Saše Obradovića. Iako su crveno-beli treći, imaju samo pobedu više od Real Madrida na desetoj poziciji – analogija je jasna. Elitno takmičenje je surovo, vezane loše partije mogu da gurnu klubove u ambis, dok bi nemilosrdni tempo „samleo” sve pokušaje izlaska iz krize treningom, pričom, gledanjem video isečaka, analizom... Ujedno, ako bi Nikola Kalinić i momci poklekli pred neprijateljski nastrojenom publikom, imali bi svega tri pobede više od Partizana – iako utisak govori da je razlika mnogo drastičnija. Odnosno, crno-beli bi sa utakmicama protiv Virtusa, Žalgirisa, Makabija i Valensije, osokoljeni zbog trijumfa, mogli da anuliraju dosta toga do Nove godine.

Tvrdnja da u derbiju nema favorita trenutno ne pije vodu – Crvena zvezda se pita, miljenici trenera Ocokoljića su prežaljeni od navijača, javnosti, delom i od sopstvenog kluba. Pozitivan rezultat crveno-belima bi doneo potvrdu da su kadri za velika dela, u Humskoj bi za nijansu odobrovoljio pristalice i ulio nadu da takmičarska godina nije gotova. Ali, sigurno je samo – derbi groznica već je počela da „trese” Srbiju.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU