Igra sudbine... Ne bi se danas igrao fudbal u Bačkoj Topoli da se u smiraj 20. veka na rukovodećoj funkciji AIK-a nije našao Jovan Jolo Terzić... Sinoćnja fudbalska utakmica između TSC-a i Crvene zvezde poput omaža – u subotu upokojenom, juče na Novom Groblju sahranjenom Jovanu Terziću čiji sin Zvezdan uspešno rukovodi gigantom iz Ljutice Bogdana... Namestilo se tako u životnom kalendaru...
U tužnom – mimohodu bez reči, s poštovanjem u očima, kraj odra Jovana Popovića, nekadašnjeg uspešnog privrednika i sportskog radnika, predsednika kluba iz kojeg je izrastao današnji TSC, prošla je reka ljudi – s predsednikom države Aleksandrom Vučićem u masi u kojoj su bili Dragan Džajić, Branko Radujko, Zoran Laković, Janoš Žemberi, Stanislav Karasi, Jovan Aćimović, Vladimir Petrović Pižon, Dragomir Okuka, Zoran Filipović, Veljko Paunović, Dejan Stanković, Simo Krunić, Svetozar Mijailović, Marko Marin, Mitar Mrkela, Marko Petrović, Dušan Savić... Dragan Životić... Profesor dr Milovan Bojić, Milija i Stefan Babović... Željko i Jovana Joksimović, Dragiša Kovačević.
Profesor dr Milovan Bojić, direktor instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje održao je govor na odru Jovana Terzića...
- Kroz čudesnu igru života i smrti, kroz neumitnost ljudske sudbine i ispunjenu bezobzironost, opraštamo se od Jovana Jola Terzić, posebnog čoveka, prefinjenih ljudskih manira. Prepoznatljivog šarma, prirodne harizme, plemenite i čestite ljudske duše i dobrote. Život naš je u stvari jednokratno nam ustupljena deonica koju koračamo svako na svoj način. Ovozemaljsku životnu stazu Jovan Terzić je koračao uspravno i časno uprkos životu sa uzbrdicama i nizbrdicama koji nimalo nije mazio ovog hercegovačkog gorštaka. Rođen u vihoru rata, spokoj, mir i uhljebljenje je tražio i našao u Makedoniji i Vojvodini, ali svuda kao gorska biljka na vetrovitom mestu spreman da sve nevolje i patnje koje ga urnišu i život čine prokletim, pretura preko glave. Ovaj lucidni Hercegovac čeličio je i kalio sebe kroz zamršene lavirinte života nastojeći da prevaziđe vremenske i prostorne okvire u koje ga je egzistencija bacila. Znao je da život naš vredi onoliko koliko nas je napora stajao, ali i da život naš ima onakav smisao kakav mu mi dajemo. I on mu je davao svoj originalni smisao, doprinos i dopunu. Kao da je hteo da upotpuni misao Ive Andrića „da su svi pravi životi i lepi i teški“. I njegov je upravo takav bio. Dragi prijatelji, nije tragedija naših života sama smrt i umiranje, već ono što umire u nama dok smo živi: obraz, čast, ponos, dostojanstvo, čestitost, solidarnost, razumevanje, pomoć... Nijedna od ovih osobina nije nikada umrla kod Jola Terzića, živela je i živeće i posle njegove smrti. I biće doprinos velikoj istini: da se dva puta umire, a da je druga smrt: biti zaboravljen. S tog stanovišta gledano, Jola Terzić nije umro – samo se preseljava na drugo mesto, da odahne i sačeka, okrepi i posavetuje.... Putuj, dragi Jole, hercegovački orle, u nebeske visine... I svij novo gnezdo. Orao gnezdo na vrh neba vije, orlu mesto u dolini nije. I odozgo svojim budnim očima motri na nas i spremno nas dočekaj – rekao je između ostalog Milovan Bojić, član rukovodstva FK Crvena zvezda...
Posle profesora Bojića od Jovana Popovića oprostio se u ime porodice sin Zvezdan...
- Jovan Terzić je rođen na Jovanjdan 1941. godine u mestu Negorci – opštini Đevđeliji u Makedoniji, u porodici hercegovačkih doseljenika, od oca Kostadina i majke Ljubice rođene Mrvaljević. Kao dete od dve godine ostao je bez oca i kao ratno siroče s majkom i sestrom Darinkom doselio se u Lovćenac gde je odrastao sa svojim dedom Šakom i ujacima... gde je završio osnovnu školu. Kao golobradi momak od 14 godina, odlazi u Apatin gde je završio srednju mašinsku školu. Studirao je ekonomiju u Ljubljani prve dve godine, treću i četvrtu završio je i diplomirao u Novom Sadu. Kao poljoprivredni agronom zaposlio se u Zobnatici kraj Bačke Topole... Ceo svoj radni vek proveo je u Bačkoj Topoli na rukovodećim funkcijama u Savezu komunista i kao generalni direktor u preduzećima Agrobačka, Pobeda, Topiko... Bio je veliki i uspešan privrednik i dugogodišnji sportski radnik, predsednik FK AIK, današnji TSC iz Bačke Topole... Rano je formirao porodicu, dobio troje dece Dejana, Zvezdana i Sanju... Dragi tata, stojim danas ovde pred tobom tužan i ponosan. Tužan jer mi odlaziš, ostaje tuga i velika praznina. Ali, ponosan jer ostaju uspomene . Uspomene na jednog velikog, mudrog i hrabrog čoveka. Ponosan sam što sam te imao za oca, ponosan jer si mi bio uzor... – rekao je između ostalog Zvezdan Terzić prisećajući se potom i dugih razgovora sa ocem...
... – Jednom si mi rekao, sine, čovek je kao pas, ako pas vidi da se plašiš i bežiš od njega, on će juriti za tobom da te ujede. Ako staneš ispred njega i kreneš na njega, on će pobeći. Isto ti je i sa ljudima... To sam upamtio za ceo život... Učio si me da je život surov i da moram da se borim... Učio si me da vozim biciklo, da plivam, da šutiram penale, da vezujem kravatu i da čitam Politiku. Učio si nas životu, šta je ponos, čast, prijateljstvo...
Apostrofirajući da je broj okupljenih ljudi na sahrani pokazatelj koliko je dobar učitelj bio Jovan Terzić, Zvezdan se u ime porodice i prijatelja oprostio i zahvalio ocu na svemu...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
