Tumbakoviću nagrada za životno delo

Veliki broj trenera, bivših i aktuelnih selektora raznih reprezentativnih selekcija Srbije, velikih imena srpskog fudbala, nekad igračka, danas u ulozi šefova struke ili pomoćnika brojnih superligaških i prvoligaških klubova na jednom mestu. Obnova UEFA PRO licence (obaveza na svake tri godine) u organizaciji Centra za edukaciju fudbalskih trenera Fudbalskog saveza Srbije, dovela je u hotel „M” Ljubišu Tumbakovića, Radovana Ćurčića, Miodraga Božovića, Srđana Blagojevića, Gordana Petrića, Milana Rastavca, Lidiju Stojkanović, Dejana Đurđevića, Bratislava Živkovića, Nenada Sakića, Pericu Ognjenovića, Nenada Cvetkovića i mnoga druga poznata imena koja novom dozom edukacije nastavljaju trenerski put.

Miloš Miljanić, predsednik CEFT-a pozdravio je prisutne trenere, uz napomenu da se u sali nalaze četiri generacije stručnjaka koje su ostavile i ostavljaju trag u srpskom fudbalu. Na početku seminara usledio je svečani čin: Ljubiši Tumbakoviću, nekadašnjem selektoru Srbije, treneru koji je ostavio ogroman trag u srpskom fudbalu, pre svega radom i trofejima u Partizanu, uručeno je priznanje za dugogodišnji rad i razvoj trenerske profesije, odnosno nagrada za životno delo.

Tumbaković, inače predsednik Organizacije fudbalskih trenera FSS, pripada retkoj vrsti fudbalskih ljudi čija se karijera ne meri samo titulama i pobedama, već tragom koji ostavljaju u struci, u svlačionici i u generacijama koje dolaze.

Rođen na Dorćolu, fudbalski oblikovan u Partizanu, sa idejama koje su ga uvek vukle ka modernom, tehnički dominantnom i napadačkom fudbalu, jedan je od najznačajnijih trenerskih figura u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Veoma mlad potpisao je profesionalni ugovor sa Partizanom i igrao u tadašnjoj Prvoj ligi Jugoslavije, između ostalog i za Vardar iz Skoplja, gde se kao vezni igrač upisivao i u strelce.

Njegov pravi fudbalski put, bio je trenerski. Počeo je skromno, u Radničkom s Novog Beograda, klubu koji i danas zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Tamo je, kako sam kaže, „krao zanat”, učio od starijih kolega, gradio sebe i svoje ideje, i vrlo brzo pokazao da poseduje ono najvažnije – autoritet znanja.

Kad je došao u Partizan, kao naslednik Ivice Osima, dočekan je sa skepsom. Ali upravo u toj svlačionici, punoj reprezentativaca i velikih imena, pokazao je da se u fudbalu može opstati samo ako igrači prepoznaju da trener zna šta radi. Rezultat toga bila je decenija dominacije – titule, duple krune, afirmacija mladih igrača i prepoznatljiv stil igre, zasnovan na pasu, kretanju i fudbalskoj inteligenciji.

Njegovo čuveno uverenje da su „beskrajne mogućnosti igre” nije bila fraza, već filozofija. Uvek je verovao u dupli pas, u igru u napred, u visoki presing i u tehnički superiornog fudbalera. Neki su to kasnije zvali „tiki-taka”, a on bi rekao – „od duplog pasa nema spasa”.

Van granica Srbije, ostavio je dubok trag – od Atine, gde AEK pamti kao nedovršenu, ali posebnu priču, do Kine, gde je sa Šandongom osvojio titule, kupove i postao simbol projekta. Kolone navijača koje su ga ispraćale, skandiranje njegovog nadimka i priznanja za trenera godine, govore više od statistike.

Kao selektor, bilo da je reč o Crnoj Gori ili Srbiji, uvek je insistirao na jedinstvu. Govorio je igračima da u fudbalu pojedinac ne može ništa sam i da je timska kohezija temelj svakog uspeha. Poštovao je rivale, večiti derbi smatrao suštinom našeg fudbala, a objektivnost i profesionalizam nikada nije dovodio u pitanje.

Tumbaković je učio od velikih, ali i onaj koji je stvarao druge. Učitelj, mentor, čovek koji je verovao u znanje, stalno učenje i nadogradnju, dugo pre nego što su te reči postale deo zvaničnih UEFA dokumenata.

Zato je ovo priznanje više od zahvalnice za jednu karijeru. Ono je znak poštovanja prema fudbalskom putu, filozofiji i jednom trajanju. Njegov uticaj na generacije trenera i igrača ostaje neizbrisiv, kao učitelj, mentor i čovek koji je fudbalu dao srce i znanje.

Zahvalio se Tumbaković na lepom priznanju, zaslužio veliki aplauz prisutnih kolega.

Seminar za obnovu PRO licence trajaće još danas.