Gaćinović: Preokret u Nišu nam dao krila

Poraz u Surdulici nije umanjio ukupno dostignuće Novog Pazara. Nije trebalo da se desi u toj fazi meča, ali se dešava. Na kraju Novi Pazar je četvrti. Nije moglo da bude bolje.   

Kraj jula i početak avgusta u rezultatskom smislu bili su jedini loš period Novog Pazara. Mnogi su tada pomislili da idu teški dani za ekipu koja se tek formirala. Međutim, iako se iz Evrope ispalo na prvom koraku posle dva poraza od Jagjelonije ta rana eliminacija pokazala je i dosta dobrih stvari.

Odličan poljski sastav bio je bolji, ali utisak koji je ostavio Novi Pazar toliko je bio pozitivan da optimizam nikako nije bio bez osnova. Onda je na Gradski stadion stigao IMT i iz Pazara odneo sva tri boda. Iz dva kola prvenstva osvojen je samo bod u Kruševcu. To jesu bili udarci, ali najteži je tek dolazio.

Utakmica protiv Traktorista bila je i poslednja za prvu violinu tima Adema Ljajića. Kad je najbolji igrač Novog Pazara svih vremena otišao u Sarajevo nema ko nije pomislio da je era klupskih podviga zauvek završena. Vladimir Gaćinović sa svojim stručnim štabom nije stavio pesnicu na podbradak proklinjući aktuelni trenutak. U prvoj utakmici bez Ljajića ekipa je do 90. minuta gubila 2:1 u Nišu od Radničkog i već je bio viđen pad iz koga će se teško ustati.

Važan momenat te utakmice bio je početak drugog poluvremena kad je Gaćinović iz igre izvukao trojicu stranaca za koje se smatralo da su kapitalna pojačanja (Ijede, Omoregbe i Abdulahi). Do zimske pauze Ijede će u prvenstvu upisati svega 55 minuta, Abdulahi 62, Omoregbe 133 minuta. U početku se smatralo da je to samo jedan hrabar potez, da bi se tek u decembru, dakle četiri i po meseca kasnije, shvatilo da je bio i hrabar, i pre svega ispravan. Nije Novi Pazar posle Niša krenuo sve redom da šiša, ali ga igrom niko nije ošišao, pa ni Crvena zvezda u tom visokom porazu (1:5) bez kažnjenog Gaćinovića na klupi. Od gubitka bodova od IMT-a Plavi su naređali devet pobeda, četiri remija i pet poraza, plus su ušli u četvrtfinale Kupa Srbije kao samo jedan od tri superligaša uz Crvenu zvezdu i Vojvodinu.

- Na učestalo pitanje šta je preokrenulo sezonu na našu stranu uvek odgovaram da tajna leži u svakom treningu i svakoj utakmici. Dobro se sećam da nam je većina medija predviđala 14. ili 15. mesto. Kad pogledam širu sliku možda je taj meč u Nišu kad smo u dva minuta već viđeni poraz od 1:2 okrenuli u pobedu (3:2 bio) najvažniji trenutak – potvrđuje Gaćinović.

Tokom sezone bilo je igrača čija uloga uopšte nije bila upitna (npr. Samčović, Miletić, Marinković, Davidović, Malekinušić, Stanisavljević...). U jednom periodu, jer je tim sjajno vukao, izgledalo je da u najbolji sastav više niko ne može da upadne osim u slučajevima više sile. Finiš sezone otkrio je da je Gaćinović postavio sistem u koji ma koji igrač da uleti on se ne ruši. Pojavili su se i zgrabili šansu Dominik Sadi, Zoran Alilović, Veljko Mirosavić i Ensar Brunčević.

- Konkurencija za tim se zaoštrila. Ostali smo bez ključnog igrača, a pokazalo se da možemo i bez takvog velemajstora kakav je Ljajić. Više puta sam istakao da mi je žao što neki igraču u datom trenutku nisu dobili šansu, zbog toga što su drugi tada bili u boljoj formi. Samo zato. Ponoviću, hiljaditi put, da jedino u šta verujem je rad, a kad se na rad nakači hemija iz svlačionice i vizija rezultat ne može da izostane. Neki igrači su pre tri meseca bili ne u drugom, bili su u trećem planu. Na kraju polusezone izbili su u prvi plan. Ni na mapi nisu bili Bačkulja, Mirosavić, Alilović... Da ne ispadne kako se hvalim, ali nekad mi radi taj osećaj kad je za nekoga pravi trenutak, nekad te prilike nateraju da ubaciš dotičnog igrača i on se izbori za prvi plan. Mi smo ekipa koja se bori i neko će reći... šta to znači jer se svi bore. Da, ali mi se kvalitetno borimo. Svaki igrač je u funkciji tima, a ja sam tu da mu zajedno sa stručnim štabom pronađem mesto gde najviše može da da – zaključio je Gaćinović.