INTERVJU NEDELjOM – Cvetković: U Bariju smo zaradili pet miliona maraka, tri puta manje od današnjih učesnika

Bio je decenijski sinomim za perfektnu organizaciju. Jedan je od najzaslužnijih što je Crvena zvezda 1991. dostigla evropske i svetske visine. I pre nego što je seo u fotelju generalnog sekretara crveno-belih zaslužio je epitet sportske legende ne samo velikana iz Ljutice Bogdana ili Malog Kalemegdana, već i tadašnje SFR Jugoslavije. Vladimir Cvetković, ime koje nikad neće izbledeti u istoriji našeg fudbala i košarke, zapravo celokupnog sporta ne samo na našim prostorima.

Cvele je proletos, tačnije 24. maja, napunio je 84 godine. U svojoj kući u Beogradu, tačnije na Vračaru, ne propušta utakmice voljenog kluba.

- Slabo se krećem, tako da sam stalno pored televizora. Ne propuštam prenose Zvezdinih fudbalskih i košarkaških mečeva. Informišem se putem TV vesti i novina – kaže Cvetković u intervjuu za Sportski žurnal.

Kako vam se čini Zvezda u fudbalu danas?

- Isuviše sam dugo u sportu, prošao sam put od navijača, preko igrača, funkcionera i penzionera, tako da dobro znam da je fudbal živa stvar. Od 1960. non-stop sam u sportu i Zvezdi. Sport ima faze napretka i nazadovanja, odnosno uspona i padova. Ne postoji sportski kolektiv u bilo kojoj zemlji da ostvaruje samo uspehe. Istorija svakog kluba prepuna je promenljivih rezultata, tj. vrhunskih dostignuća i neuspeha. Kao i u životu javljaju se krize i u sportu. One su neminovnost, prolazna stvar. Zvezda je prolazila minule jeseni kroz blagu krizu u jednom periodu, imala loše rezultate.

Iz kluba su, ipak, svi optimisti, uzdaju se u čuveno Zvezdino proleće i još jednu duplu krunu?

- Nema razloga da tako ne bude. Crveno-beli imaju kvalitetan tim. Na vreme je izvršena promena trenera, uz zahvalnost Vladanu Milojeviću i otvorena vrata za njegov povratak. Šansa je drugi put pružena našoj legendi Dejanu Stankoviću. To su logični potezi imajući u vidu krizu koju je ekipa prolazila. Zvezda ima odličan položaj u Ligu Evrope, mogla bi da se plasira i direktno u osminu finala i bilo bi to zasluženo.

Generalno, kako danas doživljavate klub u kojem ste proveli najlepše funkcionerske dane?

- Kao vrlo ozbiljan evropski klub, bio je to i u prošlom i u ovom veku.

Ne može, ipak, da se poredi evropski šampion iz 1991. i današnji učesnik Lige Evrope?

- Osećanja i način života su drugačiji. Ako poredimo period od pre 50 godina i sada, videćemo da su u pitanju različite civilizacije. Konkretno, mi smo za osvajanje Kupa šampiona 1991. dobili manje od pet miliona nemačkih maraka, a danas se za ulazak u grupnu, odnosno ligašku fazu dobija bar tri puta više.

Shodno tome, nije samo Zvezda daleko od evropskog vrha već svi klubovi iz zemalja istočne Evrope?

- Sve je drugačije nego pre 34 godine – navijači, ljudi u klubovima, atmosfera na utakmicama. Najvrednije trofeje osvajaju dva ili tri ista kluba, ostali ne mogu da dostignu te visine. Mnogo njih iz Nemačke, Italije nisu stigli do vrha, a imaju epitet velikih klubova. Sve je to u skladu sa tadašnjim, odnosno današnjih vremenom. Mi smo kao veliki klub i projekat u to vreme, sa armijom navijača i jako dobrim timom doživeli ono što smo zaslužili. Vreme neumitno teče, sve se menja. Ne samo u fudbalu, već u svemu, na globalnom nivou, uspostavljeni su novi odnosi. Poslednjih godina imamo i uticaj veštačke inteligencije. Tehnološki u svemu, pa i u sportu, sadašnje vreme je čudo u odnosu na ono od pre 50 godina.

Generalno, kako biste ocenili sadašnju organizaciju Crvene zvezde?

- Potpuno na nivou kluba, u skladu sa današnjim vremenom. Zvezda je moderna, sa savremenim načinom razmišljanja ljudi koji rade u njoj. Odlični rezultati nisu slučajni. Apsolutno tako treba da se radi.

U vaše vreme, ipak, nije bilo stranaca u crveno-belom dresu, praktično ni u našem fudbalu. Danas ih ima možda i više od domaćih igrača?

- To jeste problem zemalja kao što je naša. Još jedna neminovnost. Srpski igrači su sa 16, 17 godina spremni da odu u inostranstvo, roditelji drugačije gledaju na stvari nego ranije. Dok smo mi sklapali tim evropskog šampiona igrači nisu mogli u inostranstvo pre 24. godine, ranije je granica bila do 28. Evropa sad ne dozvoljava takva ograničenja. Dozvoljeno je slobodno kretanje radne snage, fudbaleri i svi sportisti se tako tretiraju. Bogat klub je spreman da mnogo plati za igrače, ne štede novac da naprave veliki tim. Zvezda mora nekako da se uklopi u današnje vreme, odnosno zadrži mlade igrače što je duže moguće, bar dobar deo njih. Samo ustaljeni, zapravo uigran tim može da donese uspešne rezultate. Isto je bilo i u naše vreme. Ako se tim menja svake sezone onda je to očekivati velika dostignuća.   

Postali smo privlačna zemlja za inostrane igrače?

- I ovde se dobro plaća u odnosu na države iz kojih oni dolaze. Ne volim što imamo toliko stranaca, ali izbora nemamo. Južna Amerika i Afrika postale su vodeći kontinenti po prodaji igrača.

Mogu li stranci da osećaju naš klub kao domaći?

- Nikako. Jedno je ljubav koja se stiče odrastajuću i ostoj sredini, a drugo profesionalizam. Profesionalac odradi posao manje ili više uspešno, ostane kraće ili duže. Vrlo malo njih može da pruži timu više od onih koji su duže u klubu, koji imaju osećam prema Zvezdi u ovom slučaju. Tako je i u drugim zemljama gde se igra vrhunski, u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji. Veliki klubovi iz liga petice ne mogu da se zamisle bez stranaca.

Današnja Liga šampiona sušta je suprotnost takmičenju koje je Zvezda osvojila 1991?

- Problem je što je UEFA kao krovna organizacija postala opsednuta novcem. Sve je podređeno zaradi. Ogranizuje se mnogo događaja, sve više velikih takmičenja. Oni koji imaju para ulaze u svet moćnih. Takvo je vreme, uspesi su mogući samo uz enormna ulaganja, što mi ne možemo sebi da priuštimo – zaključio je Vladimir Cvetković, jedinstvena ličnost i elokventan sagovornik, koji budu emocije svakog zvezdaša i ovdašnjeg ljubitelja fudbala.