Jojić: Titula za 100 godina

Miloš Jojić je za kratko vreme stekao status jednog od najomiljenijih fudbalera u Banjaluci. Iako je „zakasnio” s dolaskom u Borac iz španskog drugoligaša Kasteljona, u hodu se priključio crveno-plavima i izborio mesto standardnog prvotimca, značajno doprinevši osvajanju titule jesenjeg prvaka Premijer lige Bosne i Hercegovine.

Nekadašnji reprezentativac Srbije postao je nezamenljiva karika u veznom redu krajiškog velikana, bio asistent i strelac u maratonskoj polusezoni i na odmor otišao krunisan jesenjom krunom. Sve to je samo dodatni motiv za proleće kad će Borac, u godini jubileja i proslave 100. rođendana, da juriša na četvrtu titulu u „Dejtonskoj zemlji”.

- U Banjaluci se lepo osećam, među „svojima” sam. Primljen kao najrođeniji, veoma brzo sam se uklopio. Neke igrače u Borcu poznavao sam od ranije i nije bilo nikakvih problema. Za kratko vreme zavoleo sam grad – počeo je priču Miloš Jojić, uzdanica crveno-plavih.

Da li ste ranije dolazili u krajišku lepoticu?

- Da, bio sam samo jednom u Banjaluci i to na omladinskom turniru s Partizanom. Pre 15-ak godina, sećam se da smo spavali u hotelu „Talija”, šetkali se Gospodskom ulicom, bila su to dva-tri izuzetna dana u mom životu.

Na Memorijalu „Duško Ožegović” koji je organizovao FK Naprijed?

- Mislim da se tako zvao, ali ne mogu tačno da se setim, davno je bilo. Imali smo uspešan nastup. I tada me je Banjaluka oduševila. Lep je ovo grad, divni ljudi koji uživaju u fudbalu.

Znači, u grad na Vrbasu došli ste s ljubavlju?

- Nisam mnogo razmišljao, kad mi se „otvorila“ priča i prilika da dođem u Borac prihvatio sam. To je naš klub, narod, Banjalučani su prošle godine imali izuzetno uspešnu sezonu, pogotovo na međunarodnoj sceni. Skrenuli su pažnju na sebe. Sve se nekako brzo desilo i postigli smo dogovor o saradnji na obostrano zadovoljstvo.

Očev koren vam je krajiški?

- Jeste, iz Sanskog Mosta, podno Grmeča. Nažalost, nisam išao u očev zavičaj, bio sam mali, onda je krenuo rat. Moj Miroslav je bratu i meni mnogo pričao o tim krajevima. Majka Sanja je iz Inđije.

Na svakoj utakmici Borca dobijate lično aplauze na otvorenoj sceni, je li to privilegija?

- Svi smo mi u službi Borca, tako sam i ja uvek stavljao klub ispred sebe, gde god sam bio. Naravno, simpatije i podrška koje publika i navijači šalju s tribina gode i motivišu.

Polusezona je bila duga, jeste li se umorili?

- Bilo je turbulencija, teških perioda, ali smo uspešno ostvarili zacrtane ciljeve, zimujemo na tronu. Prvenstvo je bilo izazovno, stigao nas je i umor, odmor u pravo vreme, pred praznike.

Kad smo već kod praznika, gde i s kim ih provodite?

- Prvenstvo je još trajalo, a supruga i sin već su bili u Dubaiju i čekali da im se pridružim uoči dočeka Nove godine. Za Badnji dan i Božić, tradicionalno, idemo ili kod mojih u Pazovu, ili u Čačak, odakle mi je supruga. Uvek se dogovaramo i jedan dan smo kod mojih, drugi kod ženinih. Biću u Srbiji do početka zimskih priprema.

U prevodu, bićete non-stop u pokretu?

- Tako je to kod mene svake zime. Tada, nekako, imam najviše vremena i prostora kad su profesionalne obaveze u pitanju i onda taj period želim da iskoristim na najbolji način, uz porodicu i rodbinu.

Borac je uvek bio magnet za igrače Partizana i Crvene zvezde, vi ste nastavili taj niz?

- Upoznat sam s tom činjenicom, jer je Borac izrastao u klub s respektom i imidžom. Mislim da je u Banjaluci bilo više Partizanovih nego Zvezdinih igrača, ali nisam pratio tačnu statistiku. Srećan sam što sam uspeo da opravdam očekivanja i poverenje ljudi iz kluba tokom četiri provedena meseca. Sleduju mi i prve pripreme sa ekipom, biće to sasvim druga priča.

Probirljivi Banjalučani retko koga prihvate za ljubimca, kako ste ih „kupili”?

- Hvala prvo na lepim rečima. Živim 24 časa za fudbal, trening, utakmicu, ukupan ambijent. Tako sam naučio od starta da se ponašam, profesionalno i odgovorno. Jednostavno, tako se mora ako danas želiš da budeš na nivou i zadovoljiš očekivanja. Naravno, ima i grešaka, sastavni su deo fudbala i života. Ono što me raduje je to da preovladavaju uvek pozitivni komentari i lepo se osećam. Ljudi prepoznaju ono što radimo ekipa i ja. Voleo bih da ljudi budu još brojniji na tribinama. Ne mora 10.000, ali želim da dođu, da nas podrže, budu vetar u leđa. Nijednom protivniku nije lako u takvom ambijentu.

Može li Borac do titule?

- Iskreno se nadam. Veliki cilj je ispred kluba, igrača i navijača, naš prioritet. Priželjkujemo titulu i želimo da je osvojimo. Zato i jesmo tu, u Borcu! Uspešno smo prešli pola puta, zimujemo na tronu.

Proleće je uvek teže od prvog dela šampionata?

- Jesenja titula ne znači mnogo ukoliko se ne radujete na kraju prvenstva i uzmete titulu. Neće da bude lako. Sarajevo se probudilo, Zrinjski igra dobro, imamo još napornih 17 kola u nastavku trke. Jednostavno, Premijer liga je interesantna, ujednačena, puno je derbija, svaki meč na strani veliki izazov. Sigurno će da bude i kikseva, nije moguće da pobedite u svim utakmicama. Verujem da imamo kvalitet, čvrsto na zemlji. Ima još mnogo mečeva, posle svakog ćemo da gledamo da budemo korak bliže cilju. Očekujem da ga i ostvarimo.

Godina 2026. je posebna za Borac, slavi 100. rođendan?

- Svesni smo te činjenice i upravo zato želimo da osvojimo titulu, da ona bude ukras na vek postojanja kluba. Bilo bi lepo da 100 godina zaokružimo i krunišemo na takav način – krunom! Posle toga je veliki izazov - Evropa.

Poruka na kraju?

- Pa ja se, nekako, vodim zdravljem na prvom mestu. Kad je ono tu sve je lakše. Pre svega mojim navijačima koji me podržavaju i nadam se da ćemo zajedno da se izborimo za titulu u jubilarnoj godini. Svim čitaocima Sportskog žurnala želim uspešnu Novu godinu – naglasio je Miloš Jojić.