Koković: Važno je kapirati, ne kopirati

Od kvaliteta kakvi krase dokazane trenere može se skrojiti poduži spisak. Energija, ambicija, kreativnost, znanje, inteligencija, entuzijazam, prilagodljivost, odlučnost, posvećenost, strpljenje... Stavke su gotovo nepresušne, pojedincu tek nekoliko može biti dovoljno za ozbiljnu karijeru, ali kad ista osoba prikupi većinu - počinje da oblikuje fudbalsku igru u svojoj zemlji. Prepoznao je to i Fudbalski savez Srbije, kad je nagradu za najperspektivnijeg trenera predao u prave ruke - Radomiru Kokoviću, šefu struke pančevačkog Železničara.

Iako je danas (6. januara) napunio tek 42 godine, mladi stručnjak već je ostavio dubok trag u timovima koje je vodio, na put ka velikanima svog posla krenuo je iz rodnog Kraljeva.

- Odrastao sam u Kraljevu, prvi susret s fudbalom bio je na ulici, naravno, potom u fudbalskoj školi koju je osnovao moj otac. I omladinski staž počeo sam u klubu iz rodnog mesta, Slogi, nastavio u Crvenoj zvezdi, OFK Beogradu, pa Americi, na Univerzitetu Merilend. Po povratku u Srbiju prvi seniorski angažman imao sam u Radu, zatim Kini, Napretku iz Kruševca i Zemunu, gde sam i završio karijeru u 30. godini – proleteo je Radomir Koković kroz igračke dane.

Evidentno su „udarili” kvalitetan temelj za trenersku karijeru, koja je startovala na - Dalekom Istoku.

- Prvi profesionalni angažman imao sam u Kini, kod nas - u Sinđeliću, zatim Zemunu, pa Voždovcu, koji mi je bio najveći iskorak, tu sam stekao određenu afirmaciju. Sledile su kratke epizode u Grafičaru i Radničkom iz Niša, posle čega sam ostvario i značajniji internacionalni angažman odlaskom u Tursku, dve godine vodio sam Gectepe. Po novom povratku u našu zemlju imao sam kratku epizodu u Partizanu, kao pomoćnik, da bi usledio dolazak u Železničar iz Pančeva.

Iza čistih podataka krije se mnogo dublja priča, s centralnom figurom na koju je Koković uvek mogao da se osloni.

- Najveći uticaj na moj trenerski razvoj svakako je imao moj otac (Đoko Koković). Usadio mi je ljubav prema modernom fudbalu, podsticao da uvek razmišljam u kom pravcu ide, kako će da izgleda za deset godina, a ne kako se igra sad. On je neko ko poseduje ogromno iskustvo, pogotovo u radu s mladim igračima i njihovom razvoju. Trenutno je angažovan na „spasavanju” Sloge iz Kraljeva, centra koji je mnogo dao srpskom fudbalu, iznedrio veliki broj reprezentativaca, a u jako je teškoj situaciji... Što se tiče muškog dela porodice, deda je bio golman i trener Slobode iz Užica, ostatak familije nema dodirnih tačaka sa sportom, generalno.

Ključnih momenta u karijeri po pravilu je više, a za Kokovića...

- To su uvek najteže situacije, porazi i otkazi. Ključan je „dan posle”. Uvek sam se trudio da gledam širu sliku, da iz teških situacija izlazim bolji, da me ne poljuljaju različita mišljenja, već da ostanem fokusiran na proces i lični razvoj.

Radomir Koković sad bije superligaške bitke na čelu klupe Železničara iz Pančeva, a kako mu ide – najbolje govori pomenuto priznanje od strane srpske kuće fudbala, odnosne rezultati među kojima se izdvojila nova „demontaža” Parnog valjka, u Humskoj – 3:1. Može se reći i da je popularna Dizelka hit jesenjeg dela sezone, peta je u prvenstvu, sa 31 bodom – samo jednim manje od Novog Pazara.

- Sezona sa Železničarom je izazovna i teče sasvim zadovoljavajuće do sada. Imamo izuzetno mlad tim, svestan sam da će da bude oscilacija, što je i prirodno, važno je da svi u klubu ostanemo posvećeni razvoju i težnji ka prepoznatljivosti - u načinu igre i samom funkcionisanju kolektiva. Ambicije su da nastavimo da rastemo, ostanemo dosledni politici i viziji kluba i na proleće budemo bolji nego do sada.

Neće da bude lako, ali se čini da je s Kokovićem sve moguće.

- Ključni su vera u sebe, doslednost i posvećenost. Posao fudbalskog trenera traži različite veštine, nisu uvek presudni taktika i fudbalska stručnost. Kompleksnost zanimanja zahteva sposobnost komunikacije, upravljanje resursima, poznavanje psihologije, filozofije i mnogih drugih stvari koje nisu nužno usko vezane za teren i taktičku tablu.

U velikim trenerima...

- Ne tražim uzore. Gledam da shvatim razloge iza njihovih delovanja. Naš najveći fudbalski um Miljan Miljanić je rekao: „Važno je kapirati, a ne kopirati.” Trudim se da se držim toga – zaključio je Radomir Koković.