Šansa generacije

Donald Tramp prvi put je postao predsednik SAD. U Velikoj Britaniji je na referendumu izglasan izlazak iz Evropske unije. Fidel Kastro, vođa kubanske revolucije, preminuo je u 90. godini. Srbija je na Olimpijskim igrama osvojila osam medalja. Novak Đoković je osvajanjem Rolan Garosa postao prvi teniser posle 1969. koji je vezao titule na sva četiri gren slem turnira. Leonardo Di Kaprio konačno je osvojio Oskara.

Vesti koje su obeležile 2016, ali ona najvažnija dogodila se 23. januara: Srbija je pred 18.000 navijača u Beogradskoj areni pobedila Crnu Goru (10:8) i treći put zaredom postala prvak Evrope.

„Kapica” s brojem 11 dala je značajan doprinos uspehu. Deset godina je prošlo, Andrija Prlainović još igra, ali je u reprezentativnoj penziji, Tramp je ponovo predsednik SAD, Delfini su opet domaćini EP, s prilikom da u Areni repriziraju uspeh.

- To prvenstvo bilo je specifično, igrali smo pred domaćom publikom. Nisam siguran da je neki šampionat odigran s toliko navijača na tribinama. Na svakoj utakmici imali smo veliku podršku, više od 10 hiljada ljudi, što je bilo zaista nešto novo za sve nas i to najviše pamtim kad je EP u pitanju – priseća se na Prlainović na početku razgovora.

Privilegija je biti u svom gradu najbolji?

- Znali smo da je to taj trenutak. Pritisak je bio ogroman. Stvorili smo ga sami sebi, ali uspeli da osvojimo zlato i to je najvažnije.

U tom periodu Crna Gora je bila najveći rival. Prvo na OI u Londonu 2012. u borbi za treće mesto, onda u Ajndhovenu u finalu EP iste godine i na kraju u Beogradu 2016. kad ste ponovo bili bolji u finalu?

- Utakmice protiv Crne Gore bile su zaista teške. Crna Gora je bila izuzetno jaka, pokrivena na svim pozicijama s velikim brojem kvalitetnih igrača. Uvek su ti mečevi bili neizvesni, bilo je i onih gde su i oni pobeđivali. Srećom, u više navrata mi smo dobijali. Sigurno da je to ekipa koja nam je u tom periodu najmanje odgovarala.

Saradnja s Dejanom Savićem bila je plodonosna?

- Savić je malo drugačiji od drugih trenera. Ima svoj pristup i veliku harizmu. Prirodni je autoritet i to ga izdvaja u odnosu na ostale. Rekao bih da smo mi njemu legli kao igrači i ekipa, s nekoliko nas je i igrao. Imali smo izuzetno kvalitetan odnos, pun poštovanja. Na temelju toga gradili smo atmosferu i odnose unutar reprezentacije.

Deluje da Srbija sad nije favorit za zlato?

- Deceniju kasnije Srbija nije favorit kao što je bila pre deset godina, ali se nalazi u krugu kandidata za osvajanje medalja, to nije sporno. Zavisi kako će se dočekati EP, u kakvom raspoloženju i kako će turnir da se odvija. Biće vrlo važna utakmica sa Španijom u drugom kolu, mogla bi da usmeri turnir u pozitivnom pravcu. Pobedom bi se širom otvorila vrata polufinala, što jeste prvi cilj.

Dakle, posle duže vremena možemo, ipak, do medalje?

- Ovo je šansa generacije, možda i poslednja u ovom sastavu da osvoji EP, svakako.

Za nekoliko dana počinje spektakl?

- EP je uvek neizvesno, veliki je broj kvalitetnih ekipa. Sistem ne dozvoljava grešku i biće teško plasirati se u dve ekipe iz našeg dela kostura, ulaznicu za polufinale.