Obeležio je dobar deo istorije Hajduka i jugoslovenskog fudbala. Ostaće upamćen kao jedan od najtrofejnijih igrača u istoriji splitskog velikana. Osvojena četiri prvenstva i pet kupova u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji podvig su svoje vrste, još više dokaz kvaliteta nezaboravnih asova sa Poljuda. Dražen Mužinić Frfa po mnogo čemu jedinstvena je ličnost u almanasima najpopularnijeg sporta na ranijim zajedničkim prostorima od Triglava do Đevđelije.
Krajem januara napuniće 73 godine, dobrog je zdravlja i rado je pristao da čitaocima Žurnala ispriča detalje iz bogate karijere i iznese stav o aktuelnom trenutku njegovog Hajduka, hrvatskog i srpskog fudbala.
- Uživam u penzionerskim danima. Gledam fudbal na TV. Čim počnem da se nerviram isključim televizor i odem da šetam - počinje Mužinić.
Idete li na vaš Poljud?
- Nisam bio odavno, od odlaska u penziju. Ne sviđa mi se situacija u Hajduku. Političari su dozvolili da se na taj način vodi klub. Bio sam za privatizaciju, jer bez kapitala nema budućnosti. Klub prodaje mlade igrače ne bi li mogao da isplati lične dohotke.
Čitave dve decenije prošle su od poslednje titule Bilih?
- To je tragedija za Hajduk i Split. Bio sam deo generacije koja je 1971. u Jugoslaviji prekinula post od 16 godina bez šampionskog trofeja. Sada, u slabijoj konkurenciji prvo mesto je nedostižno zato što se u klubu loše radi, nema valjanog plana i strategije.
Nekad je, naravno, bilo teže osvajati trofeje?
- Sem velike četvorke imali smo za rivale Velež, Sarajevo, Željezničar, Slobodu, nije bilo lako trijumfovati ni u Skoplju. Hajduk u Hrvatskoj nigde nije gost, gde god da igra na stadionu je više njegovih navijača.
Gde je tu uticaj politike?
- Ne dozvoljava se privatizacija i na taj način država se dodvorava navijačima. Kad se pojavio Tomislav Mamić kao potencijalni vlasnik nije mu dozvoljeno da kupi većinu deonica. Da je on ili neko drugi gazda u Hajduku ne bi se ovako radilo. Uložio bi novac, talentovane igrače zadržao duže u klubu i kad dođe vreme prodao ih za veći novac. Ovaj Hajduk nema veze sa onim u kojem sam ja igrao.
Spektakularni su bili okršaji nekadašnje velike četvorke jugoslovenskog fudbala. Je li vam bilo teže da pobeđujete Zvezdu ili Partizan?
- Crno-beli su nam bili nezgodniji rival, pogotovo u Splitu. Često smo gubili. Crveno-bele smo pobeđivali na Marakani, jednom trijumfovali i u kupu, posle nerešenog ishoda u prvoj utakmici na Poljudu. Naš uspon vezan je za šefovanje Tomislava Ivića.
Ko je bio bolji trener: Ivić ili Miljan Miljanić?
- Ivić je bio vizionar, a Miljan diplomata.
Kako ste sarađivali sa Miljanićem u reprezentaciji?
- Odlično, od 32 utakmice za državni tim samo sam jednom bio rezerva. Sećam se tog meča u Španiji, prijateljskog karaktera. Miljanić je držao sastanak sa igračima. Nismo još znali sastav. On je počeo da priča sa ostalima da će ih sa klupe gledati sjajan igrač, gospodin kakav može da se poželi i da to treba da im predstavlja dodatni motiv. Šta sam posle toga mogao da mu kažem...
U čemu se ogledalo Ivićevo majstorstvo?
- Presing tipičan za Barselonu mi smo u Hajduku igrali pre 50 godina. Ivić ga je primenjivao i u Ajaksu, po tome je bila poznata i reprezentacija Holandije. Tomislav je umeo da selektira adekvatan tim za takav način igre. Nismo primali golove, Barsa ima slabiju zadnju liniju pa joj se takav rizik ne isplati uvek.
Koji je razlog što sa Jugoslavijom niste postigli više na Mondijalu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj?
- Nismo imali dobru atmosferu. Imali smo vrlo jaku reprezentaciju. Šurjak i ja bili smo mlađi, Karasi, Džajić, Marić, Pavlović, Bajević, Popivoda nešto stariji. FSJ nam nije isplatio premije za odlazak na SP.
Problem su bile i kopačke, mimo Saveza potpisivali ste ugovore sa proizvođačima?
- To je drugi deo priče. Neko od nas se dogovarao sa Pumom, neko sa Adidasom. Bilo je onih koji su oblačili po jednu kopačku obe marke.
Dobro ste, ipak, odigrali prvi deo takmičenja u SR Nemačkoj?
- Na startu smo remizirali sa Brazilom, zatim deklasirali Zair 9:0, ispustili pobedu protiv Škotske (1:1). Iznenađenje je da smo u drugoj fazi naleteli na domaćina koji je izgubio od DR Nemačke i prošao dalje kao drugi u grupi. Izgubili smo 0:2, Poljska i Švedska su nas potom savladale i vratile kući.
Malo je nedostajalo da se tim istim Nemcima revanširate u Beogradu u polufinalu Kupa nacija 1976?
- Prvo poluvreme protiv Pancera bilo je najbolje u istoriji Jugoslavije. Džajić i Popivoda doneli su nam 2:0. Igrao sam na poziciji levog beka. Početkom drugog dela video sam da Džaja ne može da prati Fogsta, da Kuletu Aćimoviću beži Uli Henes. Rekao sam to selektoru Anti Mladiniću. On mi je odgovorio da se fokusiram na svoju igru. Nemci su izjednačili i u produžetku nas je Diter Miler eliminisao sa dva gola. Šteta, mogli smo da uradimo više na dva velika takmičenja.
Hrvatska je sa srebrom i dve bronze napravila veći uspeh na mondijalima od nekadašnje Jugoslavije?
- To je čudo, kapa dole svim zaslužnima za takve rezultate. Postići tako nešto u maloj zemlji, sa ovakvom infrastrukturom predstavlja podvig. Ključna je dobra atmosfera, postojanje kulta reprezentacije.
Upravo sve to nedostaje Srbiji da bar prođe grupu na velikom takmičenju, ove godine neće ni igrati u završnici?
- Imate vrhunske igrače, sa ulogom u velikim klubovima i kad ih spojite u reprezentaciji onda to nije to. Očigledno da nema dobre atmosfere. Šteta, jer zaista Srbija ima kvalitet.
Možemo li ponovo da pokrenemo projekat Regionalne lige i stvorimo takmičenje kakvo smo imali u nekadašnjoj SFRJ?
- Nije izvodljivo da ponovo budemo u istoj ligi. Ovde je problem kad Hajduk gostuje u Zagrebu i Dinamo u Splitu, kod vas na večitim derbijima. Stvara se negativan ambijent pre utakmica. Navijanje u ono vreme i sada ne može da se poredi. Bilo je i tad tuča, ali u manjoj meri. Sad strepimo hoće li se utakmice uopšte igrati. Moramo, dakle, da poboljšavamo svoje šampionate i napredujemo. Gledam često srpski derbi, pratim i Zrinjski otkad je na njegovoj klupi Igor Štimac, ostale delove nekadašnje Jugoslavije manje - zaključio je Dražen Mužinić, danas van terena podjednako zanimljiv kao nekad na njemu.
DRŽAVNI NEPRIJATELj
Kao legionar, proveli ste samo dve godine u Noriču?
- Ne mogu da budem zadovoljan zbog svega što je pratilo moj odlazak i povratak iz Engleske.
Konkretnije?
- Hrvati su mi napravili problem u Jugoslaviji. Imao sam napismeno da zbog srčanih smetnji ne moram da idem u vojsku. Nije mi to pomoglo kad sam pošao ka Engleskoj. Vozio sam se noću do Trsta, nekako se domogao Milana i prijatelja Baturine, čiji je brat bio diplomata. U našoj zemlji proglasili su me vojnim beguncem. Iz Milana sam avionom otputovao u London. Posetio sam tamo jugoslovensku ambasadu, pitao u čemu je problem. U Noriču su se čudili, pogotovo kad su na Bi-bi-siju videli vest o poternici za mnom. Dve godine sam igrao tamo i nisam smeo da se vratim ni na jedan dan. Sent Etjen se interesovao za mene, ali je njegov tadašnji trener Vlatko Marković, sa kojim sam sarađivao u Hajduku, rekao da ne želi u timu državnog neprijatelja.
SUD UTVRDIO DA NISAM VOJNI BEGUNAC
Nekako ste se, ipak, posle silnih peripetija u inostranstvu vratili u Split?
- Supruga mi nije oprostila što sam odbio ponudu sa Floride. Split mi je bio draži.
Kakav je bio doček?
- Odmah su me odveli u vojni odsek. Četvorica naoružanih vojnika na saslušanju koje je trajalo tri sata saopštila su mi da sam uhapšen. Oduzeli su mi pasoš, ograničili kretanje na 10 kilometara. Pitao sam ih da li može da bude 10 milja jer mi je toliko udaljena kuća u Supetru. Pristali su na 20 kilometara. Smatrali su me zatvorenikom, uz pravo da se branim sa slobode.
Šta ste govorili u svoju odbranu?
- Izvređao sam celu državu, nisu poštovali odluku o mom oslobađanju od vojske koju su sami doneli.
Kako se dalje odvijao slučaj?
- Odvezli su me u Beograd. Proveo sam sedam dana na VMA, gde su utvrdili da sam sposoban za služenje vojne obaveze.
Niste, ipak, otišli u vojsku?
- Na Upravnom sudu u Zagrebu dobio sam poništenje presude, neosnovana je bila optužba da sam vojni begunac.
Tad ste i završili karijeru...
- Zbog svega što se dešavalo nisam odigrao ni oproštajnu utakmicu.
Dugo se niste pojavljivali u javnosti?
- Nisam ništa radio dok navijači Hajduka 1989. nisu insistirali da mi daju posao u klubu. Kratko sam radio kao direktor omladinske škole, duže kao skaut, sve do penzije.
KĆERKE ČESTO U BEOGRADU
Dolazite u Beograd?
- Nisam bio od raspada Jugoslavije. Kćerke su mi stalno u Beogradu, imaju tamo prijatelje, dolaze i oni kod nas na more. Mnogo me lepih uspomena veže za nekadašnju jugoslovensku prestonicu. Sa Hajdukom smo odsedali u tri hotela: Mažestiku, Jugoslaviji i Palasu. Trofeje kupa uvek smo proslavljali u Beogradu. Imali smo tamo klub navijača, kao i u Kragujevcu.
RAKI LEGENDA
Čujete li se i viđate sa nekadašnjim drugovima iz reprezentacije?
- Sa Pižonom sam se pre par godina video u Sarajevu. U kontaktu sam sa Dušanom Savićem. Čuo sam se nedavno sa Miodragom Živaljevićem. Najbolji sam bio sa fizioterapeutom Rakijem Aranđelovićem. Bio je legenda, ništa mu nije bilo teško, svi smo ga voleli.
FRFA ZBOG VUŠKOVIĆA
Ko vam je dao nadimak Frfa?
- Mario Vušković, deda Luke, sadašnjeg igrača Hamburgera. S njim sam bio u Hajduku. Bahato se on ponašao na treningu. Nisam mogao to da istrpim. Udario sam ga jednom u guzicu, onda mi je on odgovorio da sam kao neka frfa. Pitao sam ga šta to znači, je li to kriminalac ili nobelovac. Saigrači su od tada počeli da me zovu Frfa.
JOŠ SANjAMO MAKSIMOVIĆA
Malo bi vas ko prevazišao po trofejima u Jugoslaviji da se 1976. tituli nije radovao Partizan umesto Hajduka?
- Sanjamo i dalje sudiju Dušana Maksimovića.
Da ste pobedili OFK Beograd ne bi ništa značio gol Nenada Bjekovića za pobedu crno-belih nad Olimpijom u Ljubljani?
- Partizan je premirao našeg poslednjeg rivala. Nisu to bili Romantičari sa Karaburme. Petar Borota je zatim prešao u Partizan. Završilo se bez golova i osam minuta čekali smo kraj meča u Ljubljani. Bio bi to deseti trofej moje generacije, treća uzastopna dupla kruna, što nije uspelo ni Miljanovoj zvezdi.
ČUVAO SAM BLOHINA NA DEBIJU ZA PLAVE
Sećate li se debija u reprezentaciji?
- Naravno. Miljan Miljanić ukazao mi je šansu protiv SSSR-a, čuvao sam Olega Blohina.
OBLAK NAJBOLjI U SFRJ
Ko je za vas najbolji igrač u nekadašnjoj SFRJ?
- Brane Oblak. Bio je neviđeni profesionalac, mogao neprestano da primenjuje Ivićev presing.
UKRALI MI DRESOVE U SUPETRU
Pratio vas je i nadimak Neskens?
- Imao sam njegov, kao i dresove svih reprezentacija protiv kojih sam igrao. Bili su uramljeni i okačeni u mom kafiću u Supetru. Obili su mi vrata i ukrali dresovi.
ZAMOLIO SAM TITA DA POLjUD BUDE HAJDUKOV
Pamtite susrete sa Josipom Brozom Titom?
- Posetio je SR Nemačku tokom Mondijala 1974. Pričao je s nama. Kasnije smo se videli u Splitu na otvaranju Poljuda. Pitao sam ga zaslužuje li Hajduk ovaj stadion. Odgovorio mi je potvrdno i Poljud je i danas klupski, a ne gradski ili državni objekat.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
