Mitrović: Pred mamom smo svi u stavu mirno

Reprezentacija Srbije će na Evropskom prvenstvu u Danskoj dobiti jedno novo ime, momka u kog Orlovi polažu velike nade. Uroš Mitrović, je jedan od najtalentovanijih mladih igrača Evrope, odličnim igrama u Vardaru nametnuo se selektoru Raul Gonzalesu za mesto putnika na šampionat.

Kako je debitant u nacionalnom timu, Mitrović ne dolazi bez osnove – potiče iz istinske rukometne porodice, sa sportom u genima i radu u krvi. Otac Miloš, nekadašnji rukometaš, i majka Suzana, trener tajlandskog boksa, usadili su mu disciplinu, borbu i pobednički mentalitet, zbog čega mnogi veruju da je ovo tek početak jedne velike karijere.

- Videćemo, nadam se, od malih nogu sam na rukometnom terenu, tamo sam napravio i prve korake. Otac je igrao u Sloveniji, bio sam mali, ali nisam izlazio iz dvorane. Sa osam godina sam počeo da treniram i rukomet je postao brzo moja ljubav – rekao je Uroš Mitrović.

Da li vam je otac bio idol?

- Apsolutno! Bio sam opčinjen ocem, želeo sam da budem kao on, da jednog dana bude ponosan na mene. Ulepšao mi je život i rukomet generalno. Sećam se kad sam bio mali, on je igrao u Sloveniji, Izraelu, Grčkoj i jedva sam čekao da odem sa mamom u posetu kako bih gledao rukomet.

Mama je takođe bila rukometašica?

- Jeste, ali kratko u Vrbasu, ona je profesor fizičkog i već dvadeset godina trener tajlandskog boksa.

Da li ste se oprobali u tom sportu?

- Jesam i kao mali, ali i kasnije i nikako mi ne ide. Nemam ja snage za to, mnogo je zahtevno i traži potpuno drugačiju aktivaciju mišića i kondiciju. Bilo mi je mnogo naporno, iskreno.

Da li ste nekada sparingovali sa mamom?

- Neee, pa ne smem. Ne bih dobro prošao. Nadam se da nikad neće doći do te situacije – kroz smeh kaže Uroš.

Da li je tačno da je mama Suzana glava kuće?

- Istina je, ali ne samo meni, nego i tati i sestri Nađi. Kad majka vikne svi stanemo u stav mirno. Kad se sa tatom i prepirem oko nečega, sve je u redu, ali sa mamom ne smem ni da pomislim da uđem u bilo kakvu polemiku. Majka je zakon u našoj kući.

Zbog sporta kojim se bavi?

- Zbog svega, verujte mi.

Sa sedamnaest godina ste otišli u inostranstvo?

- Otišao sam u Vislu, bio u Poljskoj skoro godinu dana, pa sam otišao na pozajmicu u Austriju. Kasnije sam se preselio u Francusku i sad sam u Vardaru, gde mi je iskreno i najlepše. Bilo je teško, bio sam mlad, sam, nije mi nedostajala kuća, bio sam spreman za to, ali sve mi je bilo nekako čudno.

Debitujete na Evropskom prvenstvu, da li ste očekivali poziv Raul Gonzalesa?

- Iskreno, nadao sam se i priželjkivao. Imao sam dobru polusezonu i svaku put bih posle utakmice pomislio na reprezentaciju. Evo me ovde, sa ovim divnim momcima, spremni smo da za Srbiju napravimo dobar rezultat  - rekao je Uroš Mitrović.