Privilegija je bilo uopšte igrati u Prvoj ligi SFR Jugoslavije, a biti golgeter podvig, pogotovo za igrača manjeg kluba. Milanu Radoviću uspelo je da se proslavi u sezoni 1980/81. kao napadaču Rijeke. Prethodno je popularni Krlja sa saigračima doneo na Kantridu pehare kupa 1978. i 1979, kao i trofej Balkanskog kupa, takođe, 1978. Briljantnu karijeru rođeni Užičanin završio je u Brestu 1984. Ranije nego što je očekivao Radović je okačio kopačke o klin. Bio je to njegov kraj u fudbalu. Danas živi miran penzionerski život u Lovranu, kraj Opatije, nedaleko od Rijeke i sa zadovoljstvom je pristao da otvori dušu čitaocima Žurnala.
- Odrastao sam u Beogradu. U tadašnjem Titovom Užicu samo sam rođen 15. jula 1952. Roditelji su mi se zbog posla preselili u glavni grad, tako da sam kao dečak počeo da treniram u PKB-u iz Padinske Skele. Posle Železnika i Beograda sa Karaburme preselio sam se u Radnički iz Pirota - lista biografiju Radović.
Piroćanci su u to vreme bili stabilan prvoligaš...
- Imao sam sreću da su na čelu svih klubova u kojima sam igrao bili sposobni i kvalitetni ljudi. Dragan Nikolić istovremeno je vodio Radnički i čuvenu fabriku Prvi maj. Svuda sam bio najbolji strelac tima.
Golovi kraj Nišave preporučili su vas Rijeci?
- Predsednik Nikolić je bez mog znanja pregovarao sa Riječanima. Rekao sam mu da želim da ostanem u Pirotu još par godina, ali je insistirao da odmah odem kako mu ne bih zatvorio vrata tog tržišta. Pristao sam da samo odem i vidim kako je, nisam obećao potpis.
Postali ste, ipak, igrač Rijeke?
- Na Kantridi me je čekao Ljubo Španjol. Odveo me je u Opatiju, u koju sam se zaljubio na prvi pogled. Postavio sam Riječanima visoke zahteve, želeo sam da me odbiju. Sve su prihvatili. Rekao sam im da moram da se konsultujem sa suprugom. Kad sam je pozvao prepustila je meni odluku, prihvatio sam ponudu.
Ostalo je istorija, zablistali ste i na prvoligaškoj sceni?
- Nisam se pokajao. Uostalom, ostao sam da živim u Kvarneru. Nisam imao problema ni tokom rata. Niko me nije pitao ni šta sam, ni odakle sam. Kvarner je najlepši deo Hrvatske, kultura življenja je na znatno višem nivou nego u Srbiji.
Proslavili ste se u Rijeci pre svega osvajanjem tri trofeja?
- Prvi pehar osvojili smo pobedom protiv Trepče u finalu, postigao sam jedini gol. Doček u Rijeci bio je neopisiv. Bilo je više ljudi nego prilikom skorašnjih proslava dve titule u Hrvatskoj. Baka sa štapom došla je da nas pozdravi. Bio je to prvi trofej za grad, kasnije smo ponovili uspeh, na nas su se ugledali vaterpolisti i košarkaši.
Sledeće godine trijumfovali ste u masovnijem takmičenju protiv Partizana?
- Služio sam vojsku te sezone i imao sreću da dobijem nagradno odsustvo i igram u finalu, samo u revanšu u Beogradu. Trenirao sam sa Trifunovićem, Prekazijem, Klinčarskim, onda igrao protiv njih i pobedio ih.
Rijeka je, ipak, bila mali klub da bi trijumfovala i u prvenstvu SFRJ?
- Teško smo oštećeni u sezoni 1980/81. Bili smo prvi i meni su protiv banjalučkog Borca poništena dva čista gola, rival jednom pređe centar i zatrese nam mrežu za pobedu. Bežali bismo šest ili sedam bodova da smo slavili. Zatim je pokojni Mita Ružić protiv Vardara u Skoplju dobio crveni karton. Imali smo sjajan tim: golman Avramović, Jerolimov, Cukrov, Desnica, jedini pozitivan skor sa velikom četvorkom. Najvažnije je da smo uspostavili neraskidivo prijateljstvo - i danas se čujemo, ponekad vidimo i setimo se prelepih dana iz igračke karijere.
Imali ste i zapažene role na evropskoj sceni?
- Juventus nas je 1980. eliminisao u četvrtfinalu Kupa pobednika kupova. Igrali smo, praktično, protiv reprezentacije Italije, Zofa, Đentilea, Kabrinija, Širee, Tardelija, Betege... Na Kantridi nije bilo golova, oštećeni smo za penal. Turski sudija pomogao je Staroj dami u revanšu. Đentile me je u petercu povukao za ruku, uspeo sam da jedva dobacim loptu do Zofa, o penalu arbitar nije razmišljao. Igrali smo tih godina protiv sijaset velikana poput Arsenala, Totenhema, Fejenorda, Milana, Intera, Briža, Anderlehta u prijateljskim i takmičarskim utakmicama.
U Brestu ste proveli tri sezone?
- Na toliko sam potpisao, ali sam na početku treće slomio nogu i završio karijeru. Imao sam još ponuda, bio četvrti strelac u evropskim šampionatima. Igrao sam i za selekciju Evrope u Turskoj, na 100. godišnjicu rođenja Ataturka. Trebalo je da pređem u Lids, ali nisam mogao da dobijem radnu dozvolu. U Brest sam otišao zbog Draga Babeca, koji me je posle razočarao kao čovek. U prvoj sezoni bio sam proglašen za najboljeg stranca u Francuskoj, po glasovima trenera. Bordo je nudio trojicu igrača Brestu za mene, ali predsednik me nije puštao, niti sam hteo da odem. Nažalost, u Monaku sam slomio nogu, baš kad su roditelji došli da me gledaju.
Ostala vam je neispunjena jedna želja?
- Slavoljub Muslin je moj kum, zbog mene je došao u Brest i nismo igrali zajedno. Trebalo je da budemo zajedno u Beogradu, Radu, Radničkom, Zvezdi, negde nije bilo mene, negde njega. Šteta...
Mogao je razgovor sa Milanom Radovićem da potraje i duže. Pregršt anegdota, zanimljivih detalja iz bogate karijere svakako su svima zanimljive. Sećanja na veliku zemlju i lepa vremena nikad ne blede. Popularni Krlja bio je jedan od onih koji su obeležili prvenstva SFRJ, jednog od najjačih u Evropi...
FRANCUZE SMO UČILI PREUZIMANjU
Da li je osamdesetih godina prošlog veka francusko prvenstvo bilo jače od jugoslovenskog?
- Tamo je bilo više slobode u igri. Ali, Dušan Nenković došao je za trenera Bresta, odbrambeni igrači nisu znali šta znači preuzimanje. S druge strane, Francuzi su bili odgovorniji u igri i na treningu od nas. Invol Rus sam ja naučio kako da čuva napadače, rekao sam mu kakve štosove koristimo, kasnije je postao reprezentativac.
ŽAL ZA SP 1982.
Sigurno žalite što niste bili u sastavu za SP 1982. u Španiji?
- Krivo mi je, postigao sam 26 golova za Rijeku. Igrao sam za selekciju stranaca, Enveru Mariću na tri utakmice devet puta zatresao mrežu. Bio sam specifičan špic, stalno utrčavao na prvu stativu posle kornera, najviše golova sam tako postigao. Imao sam mesto na širem spisku, ne i na konačnom.
PRIZNAJEM SAMO KANTRIDU
Kako doživljavate Rijeku već deceniju na drugom stadionu?
- Ne priznajem Rujevicu, to je trening kamp. Kantrida je među najlepšim stadionima na svetu. Pričali su mi ljudi iz Štutgarta kad su gostovali ovde da nigde nisu videli fudbalski objekat na tako lepom mestu. Kosa mi se diže na glavi kad vidim da Opatija igra na Kantridi, a ne Rijeka. Planira se nov stadion i neboderi oko njega, a gde će biti parking prostor za ljude koji će živeti u tim zgradama.
UMRO BIH DA SAM BIO TRENER
Po završetku karijere niste imali funkciju u Rijeci?
- Da sam se opredelio za trenerski poziv, dosad bih umro. Previše emotivno doživljavam utakmice Rijeke, supruga me opominje da sam kod kuće glasan kad gledam fudbal. Redovan sam na Rujevici kao navijač. Radim u osiguranju i dalje, penzioner sam, ali ne znam šta ću sa sobom bez obaveza.
PRVI GOL ARSENALU
Pratite li strane šampionate?
- Da. Arsenal igra najlepše u Evropi, to je umetnost, na jedan dodir što zahteva mnogo trčanja. Prvu utakmicu za Rijeku odigrao sam baš protiv londonskih Tobdžija, postigao sam gol na svoj način, sa prve stative.
HRVATI IMAJU KULT I NABOJ
U čemu je osnovna razlika između reprezentacija Hrvatske i Srbije, po rezultatima Kockasti su miljama iznad Orlova?
- U Srbiji su stalne svađe. Odrastao sam u Beogradu i tamo ni u vreme Jugoslavije nije bilo tolike pripadnosti i nacionalnog naboja. U Kvarneru svi poludimo kad igra Hrvatska, u bilo kom sportu. Igračima to mnogo znači. Postoji i kult reprezentacije.
ĐALOVIĆ TREBALO SAM DA ODE
Jeste li očekivali da Radomir Đalović bude smenjen u Rijeci par meseci posle osvajanja duple krune?
- Poštujem ga, ali je sam trebalo da oseti trenutak i ode. Da je to učinio vratio bi se bilo kad. Srećno smo bili prvaci zahvaljujući kiksevima Hajduka i Dinama. Sad sa Sančezom na klupi ne vidim trenerski rukopis.
NEMOGUĆA REGIONALNA LIGA
Ne priča se više o Regionalnoj ligi na prostoru nekadašnje SFRJ?
- Izgubio se rivalitet, a i mnogo je budala koji bi ometali odvijanje takmičenja. Na Rujevicu ne ulazim sa navijačima, ali me pretresaju do gole kože i onda vidim pirotehnička sredstva na terenu?! U košarci je publika kulturnija, zato je i uspeo projekat zajedničke lige.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
