Pešmalbek: Srbija se ne odbija

Mogao je da bira, mogao je da igra finala velikih takmičenja i osvaja medalje, ali on je išao srcem, birao je ono što voli i oseća – Dragan Pešmalbek.

Pivotmen reprezentacije Srbije je rođen u Francuskoj, otac mu je iz zemlje Galskih petlova, majka Srpkinja, prošao je sve mlađe selekcije Trikolora, odigrao i utakmice za seniorski tim, ali je onda stigao poziv koji se ne odbija.

- Pre pet godina su me pozvali tadašnji selektor Toni Đerona i direktor reprezentacije Ratko Nikolić i pitali da li bih igrao za Srbiju. Od tada za mene više nije bilo dileme, znao sam šta mi je činiti. Malo sam razmislio, ali srce je govorilo samo Srbija i veoma sam srećan što sam ovde – rekao je Dragan Pešmalbek.

Rođeni ste i odrasli u Francuskoj, koliko često ste dolazili u Srbiju?

- Veoma, moja majka je Srpkinja, ali iskren da budem nisam oduvek pričao jezik.

Kad ste naučili srpski?

- Iskren da budem nisam ga pričao oduvek, ni kao mali. Međutim, kad sam zaigrao za Nant bilo je Bosanaca, Hrvata, pa sam morao da naučim da pričam. Kasnije je došao i Kire Lazarov, Makedonac i onda smo svi pričali srpski jezik. Ništa nisam razumeo, a onda sam i čitao knjige iz stare Jugoslavije, naučio sam sam i padeže, tako da je sad sve dobro.

Da li ste često u Beogradu?

- Jesam, uvek na kraju sezone dođem ili kad god mi vreme dozvoljava. Od Vesprema je udaljen samo četiri sata, tako da volim svaki momenat da budem tu. Uživamo stvarno, tu nam je familija, tu su nam koreni.

Gde ćete živeti posle karijere?

- Još uvek ne znam, ko zna šta donosi život. Bitno je da Valentina i ja budemo srećni i zadovoljni, a gde će to biti najmanje je bitno – rekao je Dragan Pešmalbek.