Jagodinci za čast, ostali za spas

Jesenja sezona za četiri pomoravska srpskoligaša nije donela očekivane rezultate. Iz GFK Jagodine iskazivane su želje za plasman u prvoligaško društvo, Morava 1918, posle sjajne debitanske sezone želela je ostanak u vrhu „Istoka”, nadanja za dobre igre i mirnu plovidbu srpskoligaškim vodama iskazivali su i Paraćinci, dok je iz Rembasa, povratnika na pozornicu, posle tri sezone igranja u zoni, najavljivana borbu za sredinu tabele. 

Epilog, međutim, nije bio ni blizu očekivanog. Posrtanje gotovo od starta iskazali su Resavičani i Ćupričani. Od Morave 1918 očekivalo se da bi s trenerom Dejanom Popovićem mogla da napravi korak napred. Sve je, inače, dobro počelo, na premijeri je pao Radnički iz Pirota (3:1), usledio je remi u Paraćinu u duelu s Jedinstvom (1:1), ali nerešen rezultat (1:1), pred svojim navijačima, u duelu sa Dunavom bio je prvi razlog za brigu. Pogotovo jer se do boda došlo u trećem minutu nadoknade. Bio je to  nagoveštaj da nešto ne štima, a to su potvrdili i rezultati u narednih pet kola kad su osvojena tek dva boda. Porazi na gostovanjima od Đerdapa (0:1), OFK Bora (1:3) i Sinđelića (1:2) mogli su i da se podvedu pod normalno, ali dva remija, na svom terenu, sa Vlasinom (3:3), posle vođstva od 3:0 u 78. minutu, i GFK Jagodinom (1:1), kad  je bod spasen  u petom minutu nadoknade, bili su znak za uzbunu.

Epilog takvih igra bio je smena na trenerskoj klupi i odlazak tandema, Dejan Popović – Marko Radić. Do kraja jesenjeg dela tim tokom utakmica nije imao trenere, a rad na treninzima bio je poveren Veljku Tasiću i Vladici  Radovanoviću zaduženim za golmane. Ćupričani su na kraju jeseni došli do „kote 17”,  što im je donelo 11. mesto i privid da bi tokom proleća mogli da izbegnu neželjeni epilog ispadanja, ali  traumatični utisak je ostao.

Dramatičnije je bilo u Jedinstvu. Paraćinci su nekoliko godina navikli simpatizere da tokom jeseni posrću i padaju, da dugo koketiraju sa zonom ispadanja, ali da se tokom proleća uzdignu i izbore plasman u sredini tabele. Pre starta svi su bili rešeni da im se stalna igra na ivici žileta ne ponovi, ali ponovo nije sve bilo prema željama kluba, iako na prvih pet mečeva nisu ostili gorčinu poraza, a devet od 15 bodova pokazali su da je paraćinski tim na dobrom putu. U tom periodu, ekipa trenera Darka Miladinovića nije oduševila igrom i efikasnošću, jer su mreže Timoka 1919, Morave 1918, Trstenika, Rembasa i Rudara 2016  pogađane po jedanput. Kao rezultat toga bila su tri početna remija sa Zaječarcima, Ćupričanima i Trsteničanima i minimalne pobede u duelima sa rudarima iz Resavice i Aleksinca. 

Zla kob, međutim, nadvila se nad paraćinskim srpskoligašem, a klub je zahvatio vrtlog loše organizacije. Teško je doneti zaključak šta je tačno pošlo po zlu, ali pogubno je bilo kasno plaćanje finansijskih obaveza prema FS RIS i službenim licima. Iako upozoreni da moraju da plate obaveze za kotizaciju i takse za službena lica, u klubu iz grada na Crnici nisu posegli za novčanikom. Na sve to nadovezalo se i odbijanje igrača da nastave da treniraju, jer ni njima nisu isplaćivane dogovorene prinadležnosti, pa je usledio kolaps.

Paraćinci su na gostovanje u Pirot otputovali samo sa osmoricom igrača, a meč je prekinut posle 12 minuta kod 4:0 za domaćina. Uz to, klubu je stigla i prva kazna, jer je utakmicu igrao pod suspenzijom pa je ostao bez boda. Do kraja jesenje trke, Jedinstvo na treninzima nije imalo većinu igrača, a trener Miladinović retko je dolazio na treninge. Sve do 13. kola, nizale su se  kazne oduzimanja bodova, pa su pred 15. kolo i utakmicu s Jedinstvom 1936 na kontu bila samo tri boda, za ulogu „fenjeraša”, a ni pobeda nad Kruševljanima (3:1) nije mnogo toga popravila. Za sada je izvesno da Paraćinci nemaju tim, niti se uprava oglašava o daljim koracima.

Jedino u GFK Jagodini rezultati mogu da se smatraju uspešnim. Jagodinci su najavljivali povratak na prvoligašku pozornicu, ali nisu odustali od koncepcije stvaranja igrača i tima. Šansa je ponovo ukazana mladim igračima, a u kombinaciji je bilo 14 koji su 2006. godište i mlađi. Najmlađi je golman Mateja Živković, 2009. godište, a sjajno je branio mrežu u meču sa Radničkim (2:0). Tu su godinu dana mlađi Dženan Demirović i Dimitrije Gvozdenovića, kao i Jovan Lazić, Mihajlo Ilić, Mihajlo Nedeljković, Dimitrije Gvozdenović, Petar Josić, Vuk Stojaković... Najveći teret izneli su Miloš Maljukan, Veljko Čarapić, Stefan Kiš, Igor Marisavljević, devetostruki strelac, Aleksandar Petrović.

Ulazak u prvenstvo s novim timom doprineo je gubitku koraka sa Boranima, ali kako je prvenstvo odmicalo jagodinski tim gazio je sve čvršćim korakom. Na kraju, zimuje na drugoj poziciji sa deset bodova manje od Bora. Žal je ostao za bodovima iz utakmica s Vlasinom (2:2), OFK Brzim Brodom (1:1) i Moravom 1918, jer bi s njima na kontu potera za liderom bila moguća.

- Nismo odustali od puta stvaranja igrača, a to nas je ponovo koštalo ili će nas koštati da ne budemo prvi. Nastavićemo, ipak, da gazimo svojim putem i čekamo šansu. Borani se i dalje pojačavaju i angažovali su našeg kapitena Dragana Ignića, ali imamo zamenu među mladim igračima. Miloš Maljukan je pokazao da je preboleo mladalačke bolesti i da postaje vođa. Aleksandar Petrović je letos došaio iz Morave 1918 i postao je prvi strelac tima, a Simo Vrbljanac i Stefan Kiš pokazali su se kao sjajan tandem u  odbrani i pokazuju sposobnost da budu lideri – kaže Zoran Terzić, trener jagodinskog srpskoligaša.