Malo Gradište, a veliko srce VGSK

Veliko Gradište, mali grad od oko 5.000 stanovnika ima čime da se ponosi – velikim ljudima i igračima koji nose dres Odbojkaškog kluba VGSK-a. U povratničkoj sezoni u Superligi Srbije, borbi koje su hrabro dobijali na terenu, onih van njega - „vetrova koji su duvali” sa svih strana, dolascima dobrih igrača, potom i odlascima istih.

I izborili su se od trenera Milana Đuričića i svih u stručnom štabu, do igrača i glavnih heroja u ovim redovima. Jer na početku sezone daleko od toga da je bilo prijatno držati fenjer, gledati u brojke 0-5 i poslednje mesto.

Međutim, u taj mali tračak svetlosti na kraju tunela upravo su verovali mahom domaći igrači, uz iskusne Nemanju Stevanovića, Veljka Bohareva i Aleksu Stanića i napravili neverovatne stvari.

Poslednji podvig za šesti ligaški trijumf u nizu, da, dobro čitate, uradili su upravo protiv Crvene zvezde u 11. kolu. I to posle minusa od dva seta, izdigli su se, gradili poen po poen i na kraju oni bili ti koji su slavili 3:2 u dupke punoj dvorani – Hali sportova! Red pesama, red izlaska navijača, uglavnom dece, poneka baklja za kompletan utisak.

Nemanja Stevanović, 36-godišnji primač servisa, ove sezone pojačao je Gradištance. I srećan je, iskren kao i uvek u karijeri i kad je pričao o porazima, ali i u trenutku kad on i saigrači žive bajku. I upravo je maltene glavnu priču usmerio na, kako kaže, grupu momaka iz Gradišta, kojoj je svaka utakmica borba za opstanak iako je klub od dna u ovom trenutku na koti 7 na tabeli.

Smeje se Nemanja kad je video poziv iz Sportskog žurnala i kaže onako u svom stilu, smireno ali zadovoljno:

- Hvala. Dobro je da se i nas neko seti.

Potom i nastavio o saigračima:

- Ekipa je sastavljena tako da 90 odsto čine Gradištanci plus nas trojica, Grković, Stanić i ja. Kad pogledamo prvobitne planove, vezivali su se za grčevitu borbu za opstanak. Usledio je odlazak dizača Kisića, dolazak drugog tehničara, u međuvremenu je i on otišao. Bilo je teško gledati sve to uz prvobitan učinak koji je stajao na tabeli 0-5 bez osvojenog seta. Došli smo do toga da smo najveće iznenađenje Superlige i da smo u nizu od šest pobeda protiv timova koji su bili favoriti.

Poslednji je bio protiv Crvene zvezde?

- Ako je verovati novijoj istoriji, VGSK je po prvi put dobio Zvezdu. Prelep rezultat, prelep događaj za Gradištance. Iz vikenda u vikend, pravimo čuda. Bili smo otpisani, retko ko da je verovao u nas. Mi jesmo! Držali smo se kao tim, i iz meča u meč dobijali. Recimo protiv Vojvodine koju smo takođe pobedili, nismo bili svesni. Međutim, to je nešto naše, iako smo autsajderi, ponašamo se kao favoriti i dobijamo. A sve radimo u tišini. I ponavljam, najviše mi je drago zbog momaka iz Gradišta koji su mahom igrali samo prvu ligu. Pohvalio bih baš njih, na njima je budućnost. Osim Bohareva, Popovića i mene, koji imamo staž u Superligi, ostali i nemaju baš.

Šta Vam je prolazilo kroz glavu posle minusa u setovima 0:2, da li ste verovali?

- Igrački, normalno je da se nadaš! Cilj je bio da dižemo nivo igre posle pauze, posle promene tehničara, odigramo najbolje što možemo, pružimo sigurnu partiju. Nismo imali tenziju ni pritisak. Samo da se potrudimo, i trud se isplatio, iako i dalje idemo u mečeve kao da smo autsajderi.

Dakle, u tome je ključ, bez „letenja”?

- Samo fokus i vera grupe dobrih igrača koja je sledeći zajedno jedan cilj, stigla dokle je stigla, kažem za sada. Tim smo u kome se ne ističe pojedinac, da neko napravi 5 poena, onaj drugi 40. Ne, svi želimo da pružimo doprinos da li za jedan as, blok, odbranu – ponosno je istakao Nemanja Stevanović, uz želju:

- Da se čujemo još, tu smo svi, a mi ćemo nastaviti sa našim zadacima.