STRUČNI UGAO: Umor koji je stigao pre cilja

Poraz Srbije od Austrije (26:25) sam po sebi ne bi imao težinu kakvu je na kraju dobio. Ono što mu je dalo dodatnu ozbiljnost jeste konačni rasplet grupe, u kojem je pobeda Nemačke nad Španijom poslala Srbiju na četvrto mesto i izvan kruga 12 najboljih reprezentacija Evrope. Time je Srbija umesto nastavka takmičenja upućena u predkvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2027 – ne kao posledica jedne utakmice, već zbirnog ishoda.

Srbija je u duel sa Austrijom ušla sa velikim emotivnim i energetskim pražnjenjem posle senzacionalne pobede protiv Nemačka. To se videlo u pristupu, borbi i želji. Ali se isto tako videlo i nešto drugo – ograničenost rotacije i nemogućnost da se intenzitet zadrži svih 60 minuta.

Utakmica je bila izjednačena gotovo do kraja, ali je ušla u zonu u kojoj se ne pobeđuje energijom, već dubinom.

Ključni problem Srbije nije bio ulazak u meč, niti disciplina u prvom delu. Problem se pojavio sredinom drugog poluvremena, kada je ritam prirodno opao, a ekipa više nije imala dovoljno snage da održava isti nivo kontakta i jasnoće u napadu.

Napad je tada izgubio strukturu: nestalo je jasne ideje u pozicionoj igri, odluke su postajale sporije,lopta se duže zadržavala bez konkretnog rešenja.

Istovremeno, centralni blok je počeo da gubi čvrstinu u poslednjih 15 minuta. To nije iznenađenje – najveći teret u tom segmentu izneli su Marsenić i Pešmalbek, bez realne mogućnosti za duži predah. Na ovom nivou, kontinuitet u sredini odbrane je pitanje rotacije, ne volje.

Ako je postojao segment u kojem Srbija nije popuštala ni u jednom trenutku, to je bio gol. Milosavljev je bio na visini zadatka tokom čitave utakmice i jedan od razloga zašto je Srbija do samog kraja bila u igri za pobedu.

Njegova stabilnost je prikrivala pad u drugim linijama i omogućila da se meč ne prelomi ranije. To je golmanska partija koja ulazi u kategoriju profesionalnog maksimuma, čak i kada rezultat ne ide na tvoju stranu.

U završnici, Srbija je imala nekoliko napada da preuzme kontrolu ili da bar izvuče remi. Međutim, kombinacija umora, kraće rotacije i smanjene ideje u napadu učinila je da ti napadi ostanu bez završetka kakav su imali u prethodnim mečevima.

Važno je reći jasno: Srbija je na ovom prvenstvu pokazala da može da pobedi vrhunske selekcije, ali i da još nema dubinu da to ponavlja iz meča u meč. To nije neuspeh identiteta – to je granica trenutnog kapaciteta.