Ispostaviće se da je Evropsko prvenstvo u Herningu bilo više od još jednog turnira za reprezentaciju Srbije, više od još jednog razočaranja i gorkog utiska. Danska je bila mesto i trenutak jednog oproštaja.
Nemanja Ilić, dugogodišnji kapiten i simbol jedne ere nacionalnog tima, odlučio je da završi reprezentativnu karijeru. Pravi vojnik, lider, kapiten bio je oslonac i vođa, čovek koji se uvek odazivao pozivu, uvek bio na raspolaganju i nikada se nije štedeo.
Od 2012. godine je časno, pošteno i ponosno nosio grb Srbije. Veliki borac na terenu i van njega, Ilić je predvodio generacije, imao je srce na dlanu, uvek davao i više od mogućnosti, bio oslonac, vera i snaga.
Oproštaj u Danskoj bio je, kako i priliči takvom putu, tih, iskren i duboko emotivan.
- To je to, nema više, završeno je ovo poglavlje - suznih očiju rekao je Nemanja. – Dao sam sve, sve sam dobio i sad je vreme da se rastanemo.
Kad ste doneli ovu odluku?
- Razmišljao sam dugo, ali pre prvenstva sam definitivno doneo odluku da je vreme za rastanak. Očekivao sam da bude sve ovo lepše, da bude srećnije, ali šta da radimo i ovo je život.
Čega ćete se sećati najviše u ovih četrnaest godina?
- Drugara, prijatelja, saigrača... stekao sam prijatelje za ceo život, a rezultati su bili prolazni.
Koji meč vam je najdraži u dresu Orlova?
- Baš ovaj protiv Nemačke pre nekoliko dana – ponovo je zasijala suza u Nemanjinom oku.
PORUKA ZA KRAJ
"Od 2012. godine sam imao čast da predstavljam svoju zemlju, nosim grb na grudima, pevam himnu i delim teren sa neverovatnim saigračima. Na tom putu, bilo je svega… Lepih trenutaka, bitnih pobeda, bolnih poraza, borbi i emocija koje se ne zaboravljaju. Svaki poziv i svaki minut u ovom dresu imali su, i imaće, posebnu težinu i neprocenjivu čast.
Posebna privilegija mi je bila da budem kapiten reprezentacije Srbije. Hvala svima koji su bili deo ovog puta!
Odlazim ponosan i zahvalan. Reprezentacija će zauvek imati posebno mesto u mom srcu“.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
