Filip Matijašević još nije postao punoletan, a već ima iza sebe godinu dana staža u seniorskom fudbalu i jedan je od primera koliko Čukarički pruža šansu mladima u prvom timu. Ofanzivni vezista bio je jesenas u igri na svih 20 prvenstvenih utakmica superligaša sa Banovog brda i postigao tri gola za 1.149 minuta provedenih na terenima.
O najlepšem golu dugo se pričalo, Matijašević je u 14. kolu zatresao mrežu Partizana lob udarcem iz punog trka sa 35 metara, za konačnih 4:1 u korist Čukaričkog.
- Utakmica je u tom 90+5. minutu praktično već bila odlučena. Bio je to lep i težak susret za igranje, u taktičkom i emocionalnom delu. Imao sam grčeve u nogama zbog prethodnog velikog trčanja, ali sam se ubacio iz drugog plana posle duge lopte Lazara Tufegdžića, a jurio me Demba Sek, brži igrač od mene. Znao sam da ne mogu da se trkam sa njim, video sam da je golman Marko Milošević istrčao, zatim sam učinio jedino što je moglo i drago mi je da je uspelo. Tako nešto ne pokušava se često, ponekad na treningu i dok sam bio u mlađim kategorijama, protiv Partizana ispalo je uspešno i srećan sam zbog toga – priča Matijašević.
Čukaričani su bljesnuli tog 1. novembra prošle godine, ali je često tokom jeseni bilo tmurno na Banovom brdu posle utakmica. Izabranici trenera Milana Lešnjaka nekoliko puta su ispuštali pobede kod vođstva i prosuli veći broj bodova.
- Sami smo krivi što nismo bolje plasirani. Malo zaostajemo za pozicijom koja vodi u Evropu, istovremeno ne bežimo mnogo od timova iz plej-aut zone. Nemam objašnjenje šta se dešavalo sa nama, vodimo 1:0 na poluvremenu, u svlačionici jedan drugom kažemo da nastavimo u istom ritmu i da pokušamo da dođemo do drugog gola. Niko nam ne kaže da se povučemo, ali protivnici su uspevali da izjednače, što nas je mnogo koštalo. Nadam se da će proleće biti bolje, svi smo iskusniji i želja mi je da sa Čukaričkim izborim plasman u evropske kvalifikacije.
Pored klupskih obaveza, Filip je jesenas imao zapaženu ulogu u mlađim reprezentativnim timovima.
- Zadovoljan sam učinkom, bio sam kapiten selekcije do 18 godina i postigao dva gola na jesenjim prijateljskim utakmicama protiv vršnjaka iz Rusije. Malo je teže kada sam sa omladincima godinu dana starijim od mene, ako budem dobro igrao za Čukarički, nadam se pozivu za prolećni drugi krug kvalifikacija. Reprezentacija može mnogo, tamo su glavni igrači Mihajlo Cvetković i Vasilije Kostov. Odlični smo prijatelji i često se čujemo, obojici od srca želim da ostvare velike karijere. Sa Cvetkovićem sam igrao u mlađim kategorijama i prvom timu Čukaričkog, lepo se snašao u Anderlehtu, hteo je da ide tamo i očigledno nije pogrešio. Navijači su ga zavoleli, samo neka nastavi sa dobrim igrama i golovima - zaključio je Filip Matijašević.
OTAC MI ZABRANIO DA BRANIM
Filip je počeo da trenira u Lučanima sa četiri godine, na prve treninge vodili su ga baba i deda:
- Išao sam i na košarku, tenis, ali je fudbal prva ljubav. Kao mlađi voleo sam da branim, ali mi je otac Vladimir zabranio da budem golman. Odrastao sam gledajući utakmice Mesija, Nejmara, kasnije gledao snimke utakmica Kake, odličan mi je Dibala. Ovo su mi treće pripreme sa prvim timom Čukaričkog, debitovao sam kod trenera Marka Savića baš protiv Mladosti iz Lučana, a Milan Lešnjak me odlično poznaje još kao direktor omladinske škole...
OD LETA U INOSTRANSTVO
Za Filipa Matijaševića već postoje ponude iz inostranstva, ali mladi vezista po propisima FIFA ne može da ode dok ne napuni 18 godina, rođendan slavi 4. marta.
Izvesno je da će mladi vezista do kraja sezone igrati za Čukarički i uz Docića, Mijailovića, Tomovića, Jovančića i ostale starije prvotimce sticati neophodno iskustvo za izazove koji ga od leta očekuju u jednoj od jačih evropskih liga.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
