Zvezdašu koji je završio u Partizanu majka zabranila da ode u Španiju

Mladenu Furtuli nije se dalo da ostvari uverljiviju karijeru u beogradskom Partizanu. Najčešće je izlazio iz senke Ivana Ćurkovića. Međutim, u PAOK-u je činio čuda. I danas živi u Solunu, gde ga ljudi prosto svojataju.

Rođen je u Sarajevu, karijeru vrhunskog golmana započeo u Foči, jedno vreme branio u Partizanu i Dinamu iz Pančeva, a u Grčkoj je ostao upamćen za sva vremena. Furtula je 18. decembra napunio 75 godina, zdravlje ga  dobro služi i mnogo putuje, dolazi na naše prostore kada god se ukaže prilika.

- Bio sam u Foči i u Republici Srpskoj letos. Dolazim u Beograd i u Pančevo. Išao sam u Crnu Goru letos. U Beograd dolazim jednom ili dva puta mesečno. I gde god da budem, lepo mi je, nezaboravno - kaže Mladen Furtula.

Kao omladinac igrao je za Sutjesku iz Foče. Taj grad na obalama Drine, Ćehotine i Tare pravi je rasadnik sportskih talenata. Još su mu sveža sećanja na taj period.

- Tamo su potekli mnogi igrači: čuveni golman Refik Muftić, pokojni, zatim Ekrem Maglajlija, koji je igrao u Sarajevu sa njim. U Željezničaru je igrao Josip Šimović, levi bek, takođe i Popivoda, pa Rade Šobot u OFK Beogradu, Kunovac je bio u Partizanu, Šarac isto. Zaista, dosta igrača iz Foče se afirmisalo. Posle Partizana, da bih išao u inostranstvo, morao sam da idem u Pančevo godinu dana kao amater.

Iz Foče je Mladen Furtula prešao u Partizan.

- Bio je turnir u Crnoj Gori. Tamo su me gledali neki ljudi. Prišao mi je izvesni Krešo, radio je u avijaciji u Mostaru, a bio je veliki partizanovac. Pitao me je koliko imam godina, odakle sam i slično. Dao sam mu broj telefona. Kasnije je u moju školu stigao telegram, o čemu me je obavestila direktorka škole, gospođa Obućina. Išao sam na probu u Partizan, zadovoljio sam i postao golman crno-belih. Mojoj sreći nije bilo kraja, iako sam do tada bio zvezdaš.

Furtula pamti i kad mu je bilo najlepše u Humskoj.

- Mnogo sam naučio od trenera Aleksandra Atanackovića Biže, kao i od tada prvog golmana Ivana Ćurkovića, ali i kasnije od Kneževića i Drljače. To znanje preneo sam i u Grčkoj i zato sam uspeo.

Mladen zna šta je draž večitih derbija. Branio je u 48. utakmici posebne vrste, odigranoj 6. juna 1971. u Humskoj. Zvezda je pobedila golovima Karasija i Džajića. Meč, odigran pred 50.000 gledalaca, još mu je u sećanju.

- Pogotovo sam zapamtio gol Dragana Džajića. Negde sa 16 metara, s leve strane, tražio je Vojina Lazarevića, ali mu je lopta prešla preko noge i završila u rašljama. To se nije moglo braniti, kao ni šut Stanislava Karasija. Naši najbolji klubovi tada su imali vrhunske igrače, ali i golmane. Atmosfera je bila izuzetna. Ljudi su dolazili dan ili dva ranije u Beograd, spavali po parkovima da bi gledali utakmicu. Živelo se za derbi. Danas je sve drugačije. Balkan je to. Mora nešto da se uradi kako bi se navijači ponašali pristojnije i eliminisale negativnosti.

Furtula je 1974. trebalo je da pređe u Las Palmas, ali su se roditelji protivili takvoj odluci. Otišao je u Panseraikos – i nije pogrešio.

- Imao sam ugovor sa Las Palmasom i trebalo je za sedam dana da putujem tamo. Odem u Foču da se pozdravim sa roditeljima, a oni svi plaču. Našli su globus i pogledali gde je Las Palmas. Moja pokojna majka je plakala: „Gde ćeš, sine, tamo? Ostani negde ovde, bliže nama.’ Vraćajući se u Beograd, rekao sam prijateljima u Partizanovom parku, u restoranu gde smo se okupljali, da je stanje tužno. Nisu mogli da me shvate. Onda su mi rekli da postoji mogućnost odlaska u Iraklis kod Ljube Spajića. Spojili su me s njim i trebalo je da idem tamo.

Međutim, bio sam izigran. Tražio sam da budem slobodan posle godinu ili dve, jer me novac nije toliko interesovao koliko prelazak. To su mi prvo obećali, a onda rekli da ne može tako. Odbio sam. Maltene sam ostao bez kluba. Pokojni Vatika Golubičić sreo me je tog dana u Beogradu, jednog od najtužnijih u mom životu. Pitao me zašto sam tužan i rekao da me vodi kod Božidara Drenovca.

To je bilo u Kosovskoj ulici. Našli smo čoveka dok je ručao i rekao mi je da se sprema za Emirate, ali da zna kojem klubu u Grčkoj treba golman. Otišao sam u Panserraikos, branio sam odlično i po broju primljenih golova bio među četiri najbolja golmana. Tražili su me vodeći klubovi u Grčkoj i odlučio sam se za PAOK. Iako me je zvao i Panatinaikos, čiji je trener bio Stjepan Bobek, kao i AEK, izabrao sam Solun. Oni su crno-beli, kao i Partizan.

PAOK je sa Furtulom i pod vođstvom Đule Loranta prvi put osvojio grčko prvenstvo. U solunskom klubu zadržao se punih devet godina. Branio je na 277 utakmica.

- Često mi dolaze ljudi i iz Srbije. Pokazujem im lepote severnog dela Grčke. Gde god se pojavim, ljudi mi prilaze i pozdravljaju me. Svi me znaju i osećam se komotnije u Grčkoj nego u Beogradu ili Foči. Bio sam ovde i menadžer, trener i sportski direktor. Radio sam i sa Ljupkom Petrovićem. PAOK je moj klub, moja porodica. Nedavno sam bio u Minhenu. Sa Bajernom smo igrali osamdesetih godina i ispali na penale. Narednog leta obeležavamo vek postojanja PAOK-a. Pozvaćemo Bajern, Barselonu, koju smo ovde pobedili sa 1:0, a gosti će nam biti i Milan. Sto godina nije malo – zaključio je Furtula.