Nikola Jokić se posle duže pauze zbog povrede kolena vratio na teren i odmah pokazao da je ponovo fizički i mentalno spreman za najveće napore. Srpski centar je posle utakmice detaljno govorio o procesu oporavka, strahu od povrede, emotivnom periodu van parketa, ali i o saigračima koji su u njegovom odsustvu nosili Denver.
Jokić je objasnio da je povratak bio pažljivo planiran i da je sve rađeno korak po korak.
- Ovo je bio samo prvi korak. Razgovarao sam sa svojim timom i sve je bilo spremno. Postojala je opcija da odigram još neke treninge pet na pet, ali koleno je dobro reagovalo i osećao sam se dobro. Nisam igrao dugo, ali sam ostao u nekoj formi. Hteo sam da testiram koleno i da vidim da li je sve u redu.
Najvažniji signal da je spreman, kaže, nije bio fizički, već psihološki.
- Nisam se plašio da koristim nogu. Nisam razmišljao o povredi dok sam trčao i igrao. To je bio dobar znak da sam spreman.
Posebno se osvrnuo na trenutak same povrede i strah od najgoreg scenarija.
- Nisam znao šta da očekujem, ali ja stvarno verujem da kada sve radiš kako treba, da ti se loše stvari ne dešavaju. Iskreno, verujem da me onaj odozgo čuva. Zna da sam dao sve od sebe, da sam se spremao kako treba, i nadao sam se da će me zaštititi.
Period van terena za njega je bio neobičan i emotivno iscrpljujući.
- Bio sam nervozan jer nisam znao šta treba da radim, nisam znao šta treba da osetim. Gledanje utakmica mi je trošilo mnogo energije. Urlao sam na televizor, bio sam prazan posle svake utakmice. Mnogo sam emotivniji bio nego kada igram.
Ipak, upravo taj period mu je omogućio da vidi koliko tim može bez njega.
- Mnogo igrača je iskoračilo. Momci koji inače nemaju veliku minutažu dobili su važne uloge i odigrali sjajne utakmice. Svi su pokazali da mogu da igraju na visokom nivou kada im se ukaže prilika.
Posebno je izdvojio Pejtona Votsona, koji je u poslednjem mesecu postao jedan od ključnih igrača.
- Nije ga uplašio trenutak. Iznenadio je mnoge, ali je to želeo. Igrao je fenomenalno ne samo u poenima, već i u odbrani, kretanju, stvaranju prednosti za druge.
Na pitanje da li mu znače lične nagrade i statistika nakon povratka, bio je jasan:
- Ne. Uopšte. Ni najmanje.
Za kraj, u svom stilu, priznao je ono što najbolje opisuje čitav period:
- Naravno da mi je nedostajala igra. Nedostajali su mi pritisak, adrenalin, borba. To je osećaj koji ne možeš ničim da zameniš.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
