Veljković: Hoću što više trofeja sa Zvezdom

Miloš Veljković je karijeru gradio u inostranstvu, gde je i rođen. Našim ljubiteljima fudbala postao je poznat igrama u mlađim reprezentativnim selekcijama, osvajanjem evropske i svetske titule sa omladincima 2013. i 2015. Posle devet i po godina u Verderu, ranije u matičnom Bazelu, Totenhemu, Mildzbrou i Čarltonu, 30-godišnji štoper letos je došao u Crvenu zvezdu.

Veljković nije jedini bivši član velikana iz Bremena na Marakani. Marko Marin, sadašnji tehnički direktor i raniji as crveno-belih najlepši deo karijere proveo je na stadionu „Vezer”. Kratko je dres kluba iz Ljutice Bogdana nosio i Brazilac Ailton, nekadašnji golgeter Bundes lige.

Pre subotnje utakmice sa Železničarom u Pančevu naš najtrofejniji klub gostovao je u malenim Dobanovcima, srpskoligaš Budućnost bila je rival branioca trofeja Kupa Srbije u osmini finala.

- Igrao sam već utakmice kakva je bila u Dobanovcima. Sa Verderom nam se u prvom kolu kupa dešavalo da igramo protiv tima iz manjeg mesta, odnosno petoligaša ili šestoligaša. Ambijent u takvim sredinama ume zaista da bude fantastičan, tako je bilo i u Dobanovcima – kaže Miloš Veljković.

Šta vam je ostavilo najveći utisak iz susreta sa Budućnošću?

- Blizina publike izazvala mi je sećanje na prve fudbalske korake, kad sam igrao na sličnim stadionima, praktično samo za familiju. Baš je bilo prijatno igrati u Dobanovcima.

Da li je neko od rodbine bio da vas podrži na tom meču?

- Brat od tetke je bio među hiljadu i po gledalaca.

Na tom kup susretu prvi put ste bili kapiten Crvene zvezde?

- Velika čast i privilegija je nositi traku u ovako velikom klubu. Prethodno sam već ispunio sam da predvodim saigrače na našem stadionu. To je zaista neverovatan osećaj!

Ko je bio najsrećniji u vašoj porodici zbog kapitenske uloge u nekadašnjem evropskom prvaku?

- Otac je definitivno bio najponosniji, ali i ostali – sestra, majka.

Zašto ranije niste došli u Crvenu zvezdu, da li su vas ranije zvali iz rukovodstva šampiona?

- Bilo je nekoliko kontakta poslednjih godina, pogotovo što sam poznavao Marka Marina iz Verdera. Održavali smo kontakt. Letos je bila dobra prilika za obe strane. Isticao mi je ugovor sa klubom iz Bremena i konačno sam postao član Crvene zvezde.

Po čemu ćete najviše pamtiti devet i po godina u Verderu?

- Kao član kluba iz Bremena stekao sam status A reprezentativca Srbije. Verder mi je dao šansu da se afirmišem u jakoj ligi. Bilo je, naravno, mnogo lepih trenutaka, ali i loših zbog povreda i jednog ispadanja iz lige. Pamtiću mnogo lepše stvari.

U jednom momentu bili jedan od najboljih štopera Bundes lige?

- Verder mi je dao priliku da se dokažem, onda je na meni bilo da se izborim za konstantno mesto u timu. Nije bilo lako u početku, ali sam pronašao put. Bilo je situacija da sam mogao da odem u drugi klub, ali sam ostajao znajući šta imam u Bremenu i koliko sam bio poštovan. Produžavali sam ugovor na moje i zadovoljstvo klupskih čelnika. Ne bih toliko dugo ostao da mi nije bilo sjajno. Verder mi je kao druga kuća. Prijala mi je promena zemlje. U Nemačku sam došao iz Engleske i bio bliži porodici u Bazelu. Kao klinac sam gledao više Bundes ligu od Premijer lige, tako sam bio upućen u koji klub i grad idem.

Tokom karijere u Verderu upoznali ste mnoge slavne igrače?

- Upoznao sam legendu Verdera Ailtona. Kakav je? Tipičan Brazilac, pun energije, stalno nasmejan. Prijao mi je uvek razgovor sa njim. Imao sam priliku da igram i da upoznam još jednu legendu Bundes lige i Verdera - Pizara. Čelnici takmičenja su organizovali svečanosti na koje su dolazili nekadašnji asovi, tako da sam razgovarao sa mnogima.

Kako gledate na period u Totenhemu, Čarltonu i Midlzboru?

- U Totenhem sam došao sa 15 godina. Bilo je to sjajno iskustvo. Boravak u taboru Pevaca pomogao mi je za sticanje samopouzdanja. Tad sam prvi put video da mogu da doguram do profesionalnog fudbala, rano sam počeo da igram za drugi tim Totenhema koji je u to vreme imao kvalitetne pojedince. U Čarlton i Midlzbro sam odlazio na pozajmice, tamo sam osetio seniorski fudbal i mnogo mi je prijalo iako sam se u oba kluba zadržao samo po nekoliko meseci.

Na „Vajt hart lejnu” delili ste svlačionicu sa sadašnjim kapitenom reprezentacije Engleske Harijem Kejnom?

- Videlo se još tad da će Kejn da bude jedan od najboljih napadača na svetu. Povremeno se čujemo, ali i viđamo često na utakmicama. Razmenili smo dresove kad sam igrao za Srbiju protiv Engleske, odnosno za Verder u duelu sa Bajernom. Hari je sjajan čovek i top igrač.

Pored Kejna, saigrači u Totenhemu bili su vam reprezentativac Južne Koreje Hung min Son i Garet Bejl?

- Bejl je miran, možda čak i previše povučen van terena. Sa Sonom sam trenirao.

Da li je Son brz i van terena ili samo na njemu?

- Ha, ha, ha. Na terenu. Nismo se mnogo družili. Korejac je isto sjajan igrač i primer da fudbalera podjednako dobrog sa obe noge.

Ko vam je bio najteži saigrač za čuvanje na utakmicama dva tima Totenhema?

- Najbolji igrač sa kojim sam trenirao je Musa Dembele. On je viši nivo i može da se poredi sa najvećim zvezdama Premijer lige. Moj sadašnji saigrač Marko Arnautović jedan je od najboljih pojedinaca iz timova čiji sam bio član.

Osim pehara omladinskog evropskog i svetskog prvaka nemate trofej u klupskoj karijeri?

- Kao junior nisam bio svestan koliki smo uspeh napravili. Kasnije sam shvatio razmere uspeha. Trenutak kad smo se vratili u Beograd, kad smo slavili sa našim ljudima, pogotovo 2015. kad nam je priređen doček ispred Skupštine grada bili su neverovatni. Cenio sam to u tom trenutku, ali trebalo je i više iz ove perspektive. Tad sam mislio da ću stalno osvajati trofeje, ha, ha, ha.

Da li možemo sa vama u A timu Srbije da napravimo nešto slično u budućnosti?

- Zavisi, to je proces. Stigao je novi selektor Veljko Paunović, koji nas je odveo na svetski vrh. Moramo da imamo strpljenja, ali na pravom smo putu.

Za rivale u Ligi nacija dobili ste Nemačku, Holandiju i Grčku?

- Nadamo se najboljem. Biće teške utakmice jer smo u elitnom rangu Lige nacija. Moramo da gledamo sebe, pronađemo identitet i igramo atraktivan fudbal. U isto vreme, važno je da budemo defanzivno agresivni, pronađemo način igre koji nam najviše odgovara.

Kakve su vam ambicije sa Crvenom zvezdom?

- Cilj je dupla kruna i prolazak u eliminacionu fazu  Lige Evrope što smo uradili. Očekuje nas nekoliko važnih utakmica u narednom periodu. Moramo da gledamo kakvi smo svakog sledeće dana, da se brzo oporavljamo od utakmica kako bismo u narednoj bili maksimalni. Našli smo se kao grupa i ne bojimo se nijednog protivnika.

Sanjate trofej sa Crvenom zvezdom?

- Naravno! Zbog trofeja sam i došao u Crvenu zvezdu, želim da ih imam što više.

Koliko će predstojeće utakmice sa Lilom da budu drugačije u odnosu na novembarski meč iz ligaškog dela drugog po važnosti evropskog takmičenja?

- Dvomeč diktira drugačiji odnos snaga i pristup. Mnogo je bitna glava. Svesni smo da imamo dobre šanse za prolaz, iako je Lil ozbiljna ekipa. Francuzi nas bolje poznaju, kao i mi njih. Čuo sam da nije lako da se igra na stadionu Lila, ali verujem u pozitivan ishod nakon prvih 90 minuta.

Da li je važno što se revanš igra na Marakani?

- Naravno. Pokazali smo tokom takmičenja da smo kvalitetan tim, pogotovo pred našim navijačima. Verujem da će da bude sjajna atmosfera u drugom meču i da ćemo da slavimo prolazak u narednu fazu.

Relevantni ste da uporedite kako je tim Zvezde izgledao sa Vladanom Milojevićem na klupi, a kako danas pod komandom palicom Dejana Stankovićem?

- Što se tiče taktičkog dela, igramo malo drugačije, odnosno agresivnije i odbrana je postavljena bliže centru. Bukvalno se borimo sa rivalom „jedan na jedan” i protivnički igrači nemaju mnogo vremena da razmisli gde će sa loptom.

Da li je zahtev trenera Stankovića da igrate brže?

- Šef od nas traži da uzmemo loptu visoko na protivničkoj polovini, jer nakon toga imamo 20, 30 metara do gola. Na taj način smo postigli već dva, tri gola. Kad imamo loptu igramo direktnije, možda i brže. Kod Milojevića smo imali kontrolu, igrali više desno ili levo, dok smo sam više tražimo špica, po sredini, što nam pomaže da stvorimo više prilika.

Igrali ste vrhunski fudbal u Bundes ligi. Koliko je izvodljivo da Zvezda u kontinuitetu igra visok presing koji je viđen protiv Malmea i Selte?

- Zavisi uvek od meča do meča. Imamo plan, ne možemo svaku utakmicu da igramo isto. Generalno, pokušavamo da se fokusiramo samo na sebe. Uzimamo u obzir i kvalitet protivnika, ono što uočimo da mu nedostaje pokušavamo da iskoristimo kako bismo na kraju došli do trijumfa.

Koliko vam znači povratak u Zvezdu Strahinje Erakovića, saigrača iz reprezentacije?

- Poznajemo se dugo, Eraković je sjajan igrač i momak. Čupin povratak u klub mnogo znači jer ima iskustvo i kvalitet. On je jako bitan i za atmosferu u svlačionici.

Za tim je uvek korisno kad se štoperi dopunjuju?

- Imamo mnogo stvari zbog kojih možemo da budemo dobra kombinacija za defanzivnu liniju Crvene zvezde – poentirao je na kraju Miloš Veljković.