Norvežanin Atle Li Mekgrat (25) imao je zlato „u rukama“, samo je trebalo da se spusti niz padinu u slalomu, pošto je prednost iz prve vožnje bila ubedljiva, maltene nedostižna.
Na sredini druge trke zajahao je kapiju, a onda je „poludeo“, bacio je štapove na jednu stranu preko ograde, a onda otišao na drugu stranu, „pocepao“ ogradu i otišao u šumu da - samuje i tuguje.
Za to vreme u ciljnoj ravnini slavila su se odličja...
- Dao sam sebi apsolutno najbolju moguću priliku danas. Skijao sam jako dobro, a ipak nisam uspeo da završim. To je ono što zaista boli - rekao je Mekgrat. - Mislio sam da ću dobiti malo mira i tišine, ali nisam dobio jer su me fotografi i policija pronašli u šumi. Samo mi je trebalo malo vremena za sebe.
Mekgrat je kasnije stigao u ciljnu zonu i otišao bez reči. Više od dva sata kasnije razgovarao je sa novinarima u obližnjem hotelu u Bormiju.
- Obično sam momak koji je veoma dobar kada je u pitanju perspektiva na stvari. Ako ne skijam dobro u trci, mogu bar sebi reći da sam zdrav i da je moja porodica zdrava, te da su ljudi koje volim ovde. Tako da je to lepo, ali to nije bio slučaj. Izgubio sam nekoga koga mnogo volim i mi zaista otežava stvari.
Njegov deda preminuo je na dan ceremonije otvaranja Igara. Mekgrat je tada nosio crni flor.
- Proveo sam vreme u šumi i zato ću sada provoditi vreme sa ljudima koje volim i to je sve što mi treba. Mislim da mi treba dosta vremena da ovo obradim i biće izuzetno teško. Videćemo kako će ići, ali bar sam okružen sjajnim ljudima koji me vole i koje ja volim. Srećan sam što će biti ovde.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
