Saša Đorđević po dobijanju priznanja „Gigante, internacionalna legenda“, govorio je za špansku Marku o karijeri, trenerskim planovima, Srbiji i mogućem povratku u Partizan.
Đorđević trenutno čeka novi angažman, ali naglašava da će se vratiti trenerskom poslu samo ako oseti strast i poverenje u projekat koji prihvati.
- Imao sam neke ponude, neke sam odbio, neke se nisu realizovale. Strpljiv sam. Kada uđem u dvoranu, i dalje osetim vatru i strast, ali mora da postoji pravi projekat. Ne idem bilo gde samo da bih trenirao.
Otkrio je i da je imao operacije kuka i da je period oporavka bio težak.
O Španiji, Barseloni i Realu je rekao:
- Španija je moja druga kuća. Zahvalan sam i Barseloni i Realu. Jedna ćerka mi je rođena u Barseloni, druga u Madridu. Voleo bih jednog dana da se vratim.
Na pitanje koga bi izabrao kada bi istovremeno stigle ponude Barse i Reala nije dao određen odgovor.
- To su hipotetička pitanja. U našem poslu odluke se donose profesionalno, ne emocionalno.
Đorđević je jasno stavio do znanja da ne isključuje povratak u klub u kom je stekao status ikone.
- I to je moguće. Ali sve mora da bude u pravom trenutku. Ne trčim za prilikama. Važno je šta ostaviš iza sebe. Želim da me pamte po tome što sam nešto izgradio.
Naveo je da su na njega snažan uticaj imali Obradović, Aito, Skariolo, Maljković, D’Antoni, Ivković i njegov otac.
- U našoj generaciji se poštovala autoritet, porodice, profesora, trenera. To nas je oblikovalo.
Podsetio se koša za titulu prvaka Evrope 1992. i trojke protiv Hrvatske 1997.
- Moj šut protiv Hrvatske bio je prvi meč Jugoslavije i Hrvatske u bilo kom sportu posle rata. Možete da zamislite kakvu je euforiju to donelo mom narodu. To su bili teški periodi za našu zemlju.
Osvrnuo se i na ulogu selektora Srbije.
- Kada sam preuzeo Srbiju, govorio sam igračima, moramo da pobedimo Španiju. Moraš da ciljaš najbolje ako želiš da rasteš.
Na pitanje gde je veći pritisak u Srbiji ili Kini, bio je odlučan:
- U Srbiji. Tamo uvek želiš medalju.
Podsetio je i na sezonu kada je Partizan igrao u Španiji i osvojio Evroligu 1992.
- Bilo je neverovatno teško, ali i posebno. Taj tim nas je zauvek povezao.
I tema NBA je bila na listi pitanja.
- Nisam uspeo u NBA jer sam voleo da budem lider, da vodim igru. Otišao sam sa 29 godina. Imao sam ranije ponude, ali nisam želeo da idem. Košarka nije bila i nije samo NBA.
O budućnosti evropske košarke i NBA projektu
- Moramo da vidimo kako će sve biti organizovano. Evropa već ima Evroligu, Evrokup, Ligu šampiona. Nije lako uvesti novo takmičenje.
Dao je i ime favorita za Evroligu.
- Trenutno Fenerbahče, zbog tima i trenera Jasikevičijusa. Real i Olimpijakos su takođe ozbiljni.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
