Tomas Handel – letošnja akvizicija Crvene zvezde iz Portugalije i, sudeći po evrogolu u kup duelu s Budućnošću u Dobanovcima, majstor u kojeg će trener Dejan Stanković tek da gaji poverenje.
Školovan vezista, kadar da zadrži loptu i pošalje pas unapred, sa smislom za kreaciju i sposoban da bude opasan i u završnici. Pritom, neumoran, ozbiljnog radijusa kretanja. Rečju: moderan.
Uoči gostovanja srpskog prvaka u Lilu, u sklopu plej-ofa Lige Evrope, raspoložen da TV Areni sport otvori dušu o premijernom periodu boravka u Srbiji i Beogradu i podvuče da se već u prvi mah uverio koliko je Crvena zvezda veliki klub.
Uostalom...
- Dobro sam, prilagođavam se novom gradu, klubu, iskustvu života daleko od kuće. Uživam i razvijam se kao čovek, tako da je ovo za mene, za sada, jako dobro – već „na prvu” osvaja Tomas Handel.
I, ekspresno dodaje:
- Ne samo da mi je ovo prvi put da budem van Portugalije, već je, takođe, premijera u nekom drugom klubu, proteklih 14 ili 15 godina proveo sam u prethodnom, matičnom. Praktično, bio mi je odmah pored kuće, tako da mi je ovo prvo „strano” iskustvo iz mnogo aspekata. Smatram da rastem zato što se ljudi u fudbalu razvijaju brže nego u drugim profesijama. Imamo više odgovornosti, pošto sam u jednom tako velikom klubu moram brzo da se prilagođavam da bih opravdao očekivanja uprave i navijača. U Crvenoj zvezdi uživam i, kao što sam rekao, takođe i rastem.
Tomas otkriva porodične korene, zbori o prezimenu nesvojstvenom za zemlju Kristijana Ronalda, Luisa Figa, Euzebija:
- Handel je austrijsko prezime, sa očeve strane. Nije portugalsko. Da, imam austrijske korene, od čukunbabe. To je sve bilo jako davno.
Nije da ga iz Beča nisu mamili da se prikloni austrijskoj zastavi...
- Već sam imao, ne baš ponudu, ali priliku da predstavljam Austriju u nacionalnoj reprezentaciji. Međutim, ne možemo da predvidimo budućnost, ja sam veliki patriota. Moj um je uvek u Portugaliji. Ne bih bio u stanju da igram za drugu zemlju.
Na pomen reprezentacije se naježio...
- Kakav je osećaj igrati za Portugaliju? Neverovatan! Imao sam samo jednu priliku u reprezentaciji do 21 godine. Predivno. Možete da zamislite, iskustvo života, nešto o čemu kao fudbaleri uvek sanjamo. A, kao što znate, u Portugaliji ima mnogo kvalitetnih igrača, vrlo je teško da budete izabrani. Kad su me pozvali u mladu reprezentaciju bio sam veoma ponosan, prihvatio priliku oberučke. Verujem u sebe, to je veoma važno kad ste sportista.
Kratka stanka i...
- Ja sam fudbaler koji daje sve od sebe i kad igram za državu i za klub. U ovom trenutku, u mojoj glavi nema razlike između toga. Ponosan sam na to što igram u Crvenoj zvezdi. Srećan.
Delije bi, sigurni smo, na ovo rekle „svaka čast”...
- Ako Zvezda pobedi za vikend, naredna nedelja navijačima zbog toga može da bude samo mnogo bolja. Da, to je velika odgovornost, da bi bio uspešan u sportu moraš da imaš samopouzdanja. U svakom aspektu života biće trenutaka kad nećeš da igraš kako želiš. Biće prepreka, neprijatnosti...
Handel se vraća na početke:
- U fudbal sam se zaljubio zbog oca. Počeo sam da igram kad sam imao četiri godine, za Moreirense. Tu, u komšiluku. Bio sam baš mali, ali mislim da sam zaista počeo da učim nešto o fudbalu od tate, u garaži. Trenutak koji neću da zaboravim. Tata me je mnogo toga naučio o fudbalu. Nikad ga ranije nije igrao, ali mislim da je vrlo pametan što se tiče fudbala. Zna mnogo, sad sam ovakav igrač zbog oca.
Nastavak – sledi!
- Uvek sam nosio loptu kud god bih pošao. Na odmor, u dedinu kuću. Redovno smo se igrali s loptom. Nikad neću da zaboravim prve korake u fudbalu.
Za porodicu je, verovatno kao i svi, mnogo vezan:
- Znam da i ja svojoj porodici mnogo nedostajem. Oni meni? Mnogo. Međutim, znam da je ovo dobro za sve, čujemo se svakog dana. Videopozivi... Dobro mi je u Beogradu. I moji su zadovoljni što sam u Crvenoj zvezdi. Posetili su me, gledali meč sa Steauom u Ligi Evrope. Vodio sam ih na neka mesta da im pokažem, uživali su.
Udubljuje se:
- Mi smo severnjačka porodica. U mom delu Portugalije ima više radnika, na jugu su, uglavnom, državni službenici. Kao što rekoh, tata mi je inspiracija. Moj heroj. Ja u fudbal donosim nešto iz svakodnevnog života. Za mene život nije samo fudbal. Porodica je najvažnija. Otac, mama, sestra, devojka. Veoma smo povezani. Srećan sam što imam takvu porodičnu strukturu. Daju mi temelje da mogu da se otisnem na put.
Među crveno-bele otisnuo se iz Vitorije...
- Vitorija sport klub! Navijači drugih klubova u Portugaliji zovu je Vitorija Gimarais, mi se, naravno, ljutima. Gimarais je ime grada. Braga je naš rival, voleo sam da igram protiv nje. U Srbiji je, ipak, drugi svet, ovdašnje rivalstvo je veće. Eto, vidimo to i na košarci...
Zvezdin vezista živi za derbi s Partizan, podsećamo – na programu je u nedelju, na stadionu „Rajko Mitić”.
- Moj prvi derbi bio je sumanut, nikad nisam video tako nešto. Više volim da igram takve utakmice, dobijam više adrenalina. Sviđa mi se, mnogo.
DO PETNAESTE MI JE BILO ZABAVNO
Handel vrti film i otkriva kad je spoznao da može, ipak, da postane profesionalni fudbaler:
- Do 14, 15. godine igrao sam zato što mi je bilo zabavno. Zbog radosti i slobode. Međusobnog slaganja s drugarima. Uvek sam davao 100 odsto, to mi je karakteristika. Nisam gledao na fudbal kao na budućnost, mada duboko u srcu nisam razmišljao ni o jednom drugom poslu. Sve je išlo dobro, u jedom trenutku klub mi je ponudio profi ugovor. Shvatio sam da mi veruje i da ću možda to da radim u životu. Ispalo je dobro.
VAŽNO JE DA DOBRO SPAVAŠ I JEDEŠ
Portugalski vezista govori i o „problemima mladosti”:
- Važno je i društvo. Kad imaš 14, 15, 16 godina hoćeš da radiš šta i tvoji drugari. Na primer, u školi. Eto, možda prijatelji izlaze petkom uveče, idu na večeru, u klub, provod. A ja, kao fudbaler u tom uzrastu, iako mi niko ništa nije rekao, ne mogu s njima. Znam da to ne bih trebalo da radim. Shvatio sam šta bi trebalo da bih bio uspešan. Uvek mi je bilo na pameti šta je to što treba da činim da bi mi fudbal doneo radost. To je bilo najvažnije.
Handel dodaje:
- Balans u tinejdžerskim danima – veoma teško, ne samo što se tiče izlazaka, već i hrane. Po mom mišljenju i to je veoma važno. Da spavaš dobro. Znam da ima primera da neki poznati fudbaleri nisu pratili takav put, ali... Mali procenat!
SREĆOM, IMAO SAM ODGOVORNE TRENERE
Nije tajna: u Portugaliji svi žele da postanu fudbaleri. Šta je ono što napravi razliku?
- Radna etika i izdržljivost. To je najvažnije. I disciplina, takođe. Ima dana kad ti se nešto ne radi, naročito kad si mlad. Privlače te druge stvari, nisu dobre za tebe. Moraš da pokažeš zrelost, ostaneš na pravom putu. Srećom, imao sam izuzetno odgovorne trenere, kadre da mi daju dobre savete. Na žalost, pratile su me i povrede, naravno, svi imamo i teške trenutke u privatnom životu, porodici. Moraš da ostaneš jak, sutradan fizički spreman da igraš.
Ljudi na tribinama ne znaju, u tom momentu, kako se osećaš?
- Imamo odgovornost da damo sve od sebe na svakoj utakmici. Svakog dana. Rastao sam nastojeći da sve izbalansiram i mnogo toga sam naučio – tvrdi Handel.
STRAST IGRAČA I NAVIJAČA? NEVEROVATNO
Tomas Handel podvlači:
- Mnogo mi znači Crvena zvezda, ovo je moje prvo iskustvo u inostranstvu. Uvek ću da je pamtim, pomogla mi je da čitam misli i kontekst u kome se nalazim. Strast igrača i navijača prema klubu? Nešto neverovatno!
NEDOSTAJE MI RIBA
Nekako, uvek nam je stalo da saznamo kako se legionarima dopada srpska kuhinja, otud...
- Nedostaje mi portugalska hrana. Riba. Nemojte pogrešno da shvatite, hrana u Srbiji je veoma dobra, ali - mnogo se jede meso. Nedostaje mi riba – izričit je Tomas.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
