Zvezdina istorija večito će pamtiti Mitića, Šekularca, Džajića, Pižona, Piksija, generaciju koja se popela na evropski i svetski krov, ali i vernog navijača Miodraga Milosavljevića.
Čuveni Mile Srbin sišao je sa životne scene u 94. godini, svim srcem bio je uz Crvenu zvezdu od prvog do poslednjeg dana.
Najčistija ljubav prema klubu, toliko jaka da je Zvezdi zaveštao skromnu kuću u Gornjomilanovačkoj ulici, u beogradskom naselju Zvezdara.
Inspiraciju za život, posle smrti dece i supruge, pronašao je u ljubavi prema sportu i Crvenoj zvezdi od 1945. godine.
Rođen je 1921. u Jovcu, kraj Ćuprije. Kao 15-godišnjak preselio se u Beograd. Ratni vihor odneo mu je najmilije. Dok je bio zatočen u Banjičkom logoru, preminuli su mu kćerka i sin. Nekoliko godina kasnije izgubio je i suprugu, nije se ženio drugi put...
Učestvovao je u osnivanju Crvene zvezde, pratio je svuda i bio omiljen među raznim generacijama. Teško je preživljavao neuspehe kluba i prema izjavama u intervjuima tri puta bio na ivici smrti zbog Zvezde.
Kad je Partizan pobedio Crvenu zvezdu sa 7:1, 1951. godine, doživeo je infarkt na stadionu. Proveo je u bolnici 27 dana i zatim nastavio da bodri omiljeni klub.
Još teže je podneo poraz od Fiorentine u polufinalu Kupa šampiona, legao je na šine i čekao da ga pregazi voz. Sklonili su ga prijatelji.
Nije zaobišao skoro nijednu kafanu od Kalemegdana do Crvenog krsta posle Zvezdinog poraza u Atini od Panatinaikosa 1971, ispušio je dve paklice „Kenta“ iako nikada ranije nije pušio. Pronašli su ga kako leži na ulici, prebačen je u bolnicu.
Apsolutnu sreću doživeo je 1991. godine, kad je Crvena zvezda postala najbolji klub na planeti.
Bio je zaštitno lice na svim gostovanjima, okićen značkama na tradicionalnoj srpskoj nošnji, prepoznatljiv po crveno-beloj zastavi u rukama i šajkačom na glavi.
Mileta Srbina više nema, ostaje legenda o vernom navijaču i velikoj ljubavi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
