Srpska elita i dalje obara rekorde, promenjena 22 trenera

Odlasci Nikole Drinčića iz Napretka, odnosno Dragiše Žunića iz Mladosti, upotpunili su ionako brojnu trenersku vrtešku u Super ligi.

Srbija je prošle sezone bila četvrta na svetu po broju smena, prva u Evropi, verovatno je i sad tako.

Za sada odolevaju Vojvodina, Železničar, Radnik, Javor i Čukarički. Pitanje je da li će tako ostati do kraja sezone, bez obzira što ta četiri kluba zaslužuju pohvale za poverenje treneru.

Sigurno da je bilo opravdanih smena, međutim, niko još nije postavio pitanje ko je dovodio šefove struke i zbog čega i ti ljudi ne snose konsekvence.

Stara izreka da postoje treneri koji su smenjeni i oni koji će biti smenjeni, u Srbiji je više nego aktuelna svake sezone. Skraćenje elitnog ranga u sledećem prvenstvu sa 16 na 14 klubova, odnosno ispadanje četiri tima iz društva najboljih podiglo je tenzije, pritiske, samim tim je i odgovornost trenera sve veća.

Primer poverenja u struku letos je pokazala Vojvodina. Miroslav Tanjga nije uspeo da Novosađane uvede u kvalifikacije za Ligu konferencije, ali nije smenjen. Lale u aktuelnom šampionatu nisu daleko ni od borbe za titulu.

Radnički 1923 je rekorder sa pet trenera u istoj takmičarskoj godini, ali Kragujevčani su imali tragičnu okolnost da Mladen Žižović izgubi život praktično na terenu, u Lučanima.