Karlik – Partizanovo Sunce

Četa Željka Obradovića umalo je prekinula seriju od 16 uzastopnih pobeda Fenerbahčea, ali uprkos porazu i dalje stoji visoko u borbi za plej-of plasman...

U nekom paralelnom univerzumu, u nekim drugačijim okolnostima, ovo je mogla da bude rečenica, kojom bi se kratko, ali precizno opisalo hrabro izdanje Partizana u gostima evropskom šampionu. Takva je možda trebalo da bude i realnost Parnog valjka ove sezone, samo da se kobne oktobarske noći, u susretu sa Panterima, nije povredio Karlik Džons.

Južnosudanac je već tokom povratničkog plesa u sredu uveče, pokazao koliko je nedostajao ekipi iz Humske kao i da je neminovno srce i duša srpskog šampiona.

Fenomenalnim izdanjem na terenu, sjajni plej ostavio je vratio je široke osmehe ljubiteljima crno-belih boja, ali i čuvenu misao „šta bi bilo kad bi bilo” urezanu duboko u njihovu podsvest. Posle utakmice sa Fenerbahčeom, to je možda bio i jedini utisak, kome navijači Partizana nikako nisu mogli da se otmu... Da se Džons nikada nije povredio, sve bi bilo sasvim drugačije: Željko Obradović verovatno bi još sedeo na klupi Valjka, stanje na tabeli bi znatno više favorizovalo prvaka Evrope iz 1992, a Žućkova levica bi se možda i konačno „vratila kući” u vitrine tima iz Humske, posle pet godina posta.

Ipak, prelom metatarzalne kosti, značio je i pucanje celog tima, tima koji je mnogo obećavao. Umesto sezone iz snova, najavljivanog napada na fajnal-for Evrolige i sve domaće trofeje, crno-bela porodica proživela je neke od najtežih trenutaka u modernoj istoriji kluba.

Potvrda teze da je Džonsova povreda bila prelomna tačka i momenat koji je uništio sezonu Partizana, stigla je i kroz 17 poena, tri skoka i četiri asistencije Južnosudanca i to za samo 19 minuta na parketu. Organizator igre crno-belih učinio je da branilac krune ne izgleda tako snažno.

Partizan jednostavno nije isti tim sa i bez glavnog igrača, a na trenutke smo sumnjali da li uopšte i jeste bio tim, u Džonsovom odsustvu. Omaleni Amerikanac, sa pasošem najmlađe afričke države, još jednom je pokazao da je vezivno tkivo ekipe, Sunce Partizanovog sistema oko kog se okreću ostale crno-bele planete...

Do kraja sezone za zaborav ostaje još nekoliko pitanja, a prvo i osnovno je šta dalje? Imaju li branioci trona realnih šansi da se nadmeću sa Crvenom zvezdom i Dubaijem za trofej u regionalnom takmičenju, mogu li da odbrane zvanje šampiona Srbije i Jadrana ili će kraj sezone da bude jednako gorak kao i početak.

Ipak, nekoliko prethodnih utakmica, ne računajući Kup u Nišu, pokazuju da ima povoda za optimizam.

Posle stresnog perioda, simpatizeri kluba iz Humske konačno imaju malo razloga za zadovoljstvo i vide svetlost na kraju tunela. Valjak je pod dirigentskom palicom Đoana Penjaroje ponovo prodisao, igra dobru košarku i kadar je da na ravne časti odmeri snage sa najboljim timovima Starog kontinenta, čak i sa, na 17 uzastopnih utakmica, neporaženim Fenerbahčeom.

Ipak, bez obzira na rezultate, jedno je sigurno – Partizan će narednog leta da krene u treći veliki projekat ponovne izgradnje u prethodnih pet godina, a temelj takozvanog „ribildinga” trebalo bi da bude upravo Karlik Džons.