Marinković: Slađi gol posle provere VAR-a

Bilo bi nadmeno reći da Novi Pazar od dolaska Nenada Lalatovića na klupu preskače prepreke kao od šale, ali kako drugačije da se kaže? Dva gola OFK Beogradu, tri Vojvodini, dva TSC-u uz svega jedan primljen sačuvala su igračima u plavom visoko četvrto mesto na tabeli.

U plej–ofu Pazarci samo matematički još nisu, a u stvarnosti trebalo bi da se desi čudo nad čudima da se tamo ne nađu. Četvrta ili peta startna pozicija za doigravanje, to je realnost posmatrana iz sadašnje perspektive.

Daleko od toga da je Novi Pazar prikazao igru visokog nivoa, bio je dovoljno dobar da onemogući goste da mu iole priprete. TSC je do prvog gola, znači svega 13 minuta, ličio na tim koji ima šta da ponudi, u ostatku utakmice sve što je od tog sastava moglo da se vidi bilo je razočaravajuće.

Nenad Lalatović i igrači ostali su dugo posle utakmice na terenu da bi uživali u ovacijama publike. Zaslužili su ih zbog tri uzastopne pobede, zaslužio ih je i Lalatović, jer do bilansa tri od tri ne dolazi se uz pomoć mađioničarskih trikova.

Trener Novog Pazara na teren je poslao očekivani sastav, sa Dominikom Sadijem u izmenjenoj ulozi u odnosu na onu koju je imao kod Vladimira Gaćinovića. Englez je i u Karlajlu uglavnom držao bočnu prednju poziciju, mada je njegov radijus kretanja takav da ga se često može videti i tamo gde se ne očekuje. Tako je i pao prvi gol. Sadi je na svojoj polovini terena iščeprkao ničiju loptu i dao se u trk da bi posle brzih i kompjuterski tačnih poteza Togbea, Camaja i Miletića zadao mat protivniku.

Bio je to njegov treći prvenstveni gol, kao i u svim ranijim slučajevima kad Sadi pogodi Pazar pobedi. Definitivno, ima nešto u tom igraču što treba Novom Pazaru!

Ako se od Sadija, između ostalog, očekuju i golovi od Jovana Marinkovića traži se da prevashodno sa ostatkom defanzivne linije zaštiti Željka Samčovića. Kako to radi sa ostalim čuvarima mira u šesnaestercu moglo je dobro da se vidi u ova tri vezana uspeha. U pobedi nad TSC-om stigao je da bude i rudar i umetnik. Poput najsmirenijeg špica ostao je posle kornera u kaznenom prostoru da sačeka odbitak golmana. Preostali deo posla odradio je tako kao da golove proizvodi na traci. Bio je to njegov drugi pogodak u šampionatu, pa kad se njima dodaju i dve asistencije stiže se do skora na kojem bi i pojedini napadači mogli da mu zavide. Na potvrdu gola iz VAR sobe nestrpljivo je čekao pored aut linije skoro pet minuta.

- Uspeo sam krišom oka da vidim šta se gleda – otkriva Marinković. - Posmatrala se situacija pre mog kontakta sa loptom, odnosno i pre šuta Camaja. Znao sam da je kod gola sve bilo čisto. Jesam duže čekao, ali je zato sve sad slađe. Prosto sam osetio da će lopta doći na drugu stativu.

Zanimljivo je da je i njegov prethodni gol dat OFK Beogradu postignut u pobedi rezultatski istovetnoj (2:0), još je interesantnije da je obe asistencije upisao u duelu sa Radnikom, naravno u pobedi 2:0. Desnog beka, desnog štopera i odnedavno levog štopera čini se da su najviše iznenadile vremenske prilike.

- Ranije sam često igrao levog štopera. Jeste da mi je leva noga slabija, ali možda sam i duže vremena proveo na levoj nego na desnoj štoperskoj strani. Nebitno je šta igram, bitno je da rastemo kao ekipa i da se da videti da imamo odličnu atmosferu. Za ovo doba godine bilo je sparno, možda iz tog razloga nismo bili na energetskom nivou. Ipak, držali smo pod kontrolom celu utakmicu. Nismo im dozvolili da stvore iole ozbiljniju šansu, osim možda jednu posle prekida. Nama iz odbrane mnogo znači kad u drugoj vezanoj utakmici ne primimo gol. Znali smo šta treba da neutrališemo, tako da nismo imali problem sa njihovim polubočnim napadima u kojima su nam dolazili s leđa – ukazuje Jovan Marinković na detalj koji su defanzivci odradili bez greške.