Kad se do nedelje, 1. marta, 2026, pričalo o istoriji odbojke u Subotici, nezaobilazna tema je bila generacija koja je u sezoni 1974/75 osvojila titulu prvaka Jugoslavije. Tu je svakako i bronza sa Kupa evropskih šampiona osvojena godinu dana kasnije, pa i trofej sa Balkanskog kupa 2023, ali od poslednjeg dana minule sedmice govoriće se o sjajnoj generaciji, o fantastičnoj energiji, o neverovatnoj podršci koja je u talasima stizala sa tribina. I kada su se kockice tako složile, priča nije mogla da se završi drugačije, osim sa titulom pobednika Kupa Srbije.
Ko god da je stajao sa druge strane mreže, a stajala je moćna ekipa Radničkog iz Kragujevca, teško je mogla da izađe na kraj sa ovakvom energijom poletnih Golubova. Ko god da se plašio da će Subotičani možda da „izgore” u takvoj atmosferi, a iskreno, plašio se i potpisnik ovih redova, desilo se suprotno – takva energija je bila kao gorivo odbojkašima Spartaka koji su uspeli da urade ono što generacije pre njih nisu.
Kockice u timu iz Subotice dobrim delom je posložio Aleksandar Mitrović, trener Subotičana. Spartak mu je pružio priliku i poverenje, a Mitrović je uzvratio kako je jedino i umeo – beskrajnom emocijom, znanjem, pristupom, ponašanjem, kako bi to u školi rekli „sve za pet”.
– Hvala ovim divnim ljudima, hvala im – beskrajno! Prate nas cele sezone, a sada su nam dali posebnu dozu energiju. Ne znam da li postoji neka jača i jasnija reč od one – hvala! Hvala i upravi Spartaka koja nam je ovog omogućila, hvala Odbojkaškom savezu Srbije koji je prepoznao potencijal u ovom gradu. Verovao sam da možemo – jer imamo kvalitetne ljude sa kojim sarađujem, na terenu i van njega. Kada se sve sklopi onda se desi da podignemo trofej. Uživaćemo u ovoj tituli!
Govorio je Mitrović u superlativima o ekipi sa druge strane terena, kako uostalom i komentarisati ekipu sastavljenu od sjajnih igrača koja je u prethodnom ciklusu osvojila baš sve što se osvojiti moglo. U Golubovima su Kragujevčani dobili ozbiljnog rivala.
– Radnički je veoma kvalitetna ekipa, večeras smo mi bili bolji, a naša borba se svakako nastavlja.
Činilo se tokom utakmice da će i Mitrović da zaigra – i igrao je, pored terena, delio savete, slao talase emocije, a kada je pao poslednji poen, pao je i trener – na kolena, a potom je doživeo da ga igrači podignu i ponesu. Na uloženu emociju stigao je odgovarajući odgovor.
– Ulažem veliku emocije u ove divne ljude, drago mi je što one dopiru do njih, što igrači iz mene crpe nešto što najbolje što mogu da pružim, kao i ja od njih. Verujte, više mi znači što je Spartak uzeo Kup, nego meni lično, kao treneru. Laza Marković, Tihomir Banjanin, Uroš Kecman i svi ostali, ulažu veliku energiju, emociju, sve što mogu. Momci su sjajni, ponoviću to još jednom, a verujem da je ovo tek početak – mogu oni još više da naprave u svojim karijerama.
Ubitačan je bio poljski internacionalac Jakub Ziobrovski, MVP finala, tačan je bio i australijski reprezentativac Sem Leo Floverdej, iskusni Stevan Simić je bio smiren kad se, na primer, odlučivao prvi set, šta reći o četiri vezana bloka Vuka Milutinovića na kojima je zidan preokret u momentima kada se meč „lomio“, o nastupima libera Daria Peića i mladog Kristiana Šebeka, baš kao i igri Vidaka Cvetkovića koji je delio minute sa Lazarom Stevićem.
– Ne mogu da pronađem prave reči da opišem ovu radost, ovu sreću – pričao je Cvetković u pauzi između poslednjeg poena i dodele trofeja, pa je nastavio: – Verovali smo od prvog momenta kada smo se plasirali u finale Kupa da možemo do trofeja. Radili smo naporno, ne samo za Kup, nego tokom cele sezone, i kada je bilo najpotrebnije, uspeli smo da iznesemo ono što znamo na najbolji način.
I on hvali sve one koji su pomogli da se realizuje ovakva sportska predstava na severu Bačke.
– Nije bilo šanse da izgubimo uz ovakvu atmosferu. Čak bi mogao da kažem da se završni set može pripisati publici – da nije bilo njih, verujem da bi na terenu bila druga priča. Prelepo je bilo i mislim da je i na ovaj način ispisana odbojkaška istorija u Subotici i Srbiji. Imponuje biti deo Spartaka, kluba ovakve snage i tradicije.
Snovi se, pokazuje to i lepa odbojkaška priča iz Subotice, zaista i ostvaruju. I neka ova titula bude podsetnik baš za to!
HUZEJROVIĆ: U OVAKVOJ ATMOSFERI NISMO MOGLI DA IZGUBIMO
Kada govorimo o emocijama ne možemo da ne spomenemo dizača – Andreja Huzejrovića. Skokovi, pozivi, pozdravi, bodrenje, čini se da je imao energije za bar još dva ovakva meča.
– Kada vidite sve ove ljude koji žive za odbojku i žive za Spartak, onda i mi imamo neki dodatni vetar u leđa. I mi smo onda imali dodatnu motivaciju da pokažemo koliko živimo i koliko dišemo za odbojku, i za Spartak. Znamo svi koliko je kvalitetna ekipa Radničkog, koliko trofeja Kragujevčani imaju, ali nas to nije zanimalo. Ponavljali smo svi sebi – „fokus, fokus“. I kada smo vodili, držali smo se tog ritma, a i morali smo tako – Radnički se nije predavao, momci su se vraćali, ali mislim da u ovakvoj atmosferi večeras nismo mogli da izgubimo.
MARKOVIĆ: SVE JE BILO KAO U SNOVIMA
Napunile su se oči posle završnog poena i Lazaru Markoviću, predsedniku Muškog odbojkaškog kluba Spartak. Ljubav, ali i odgovornost prema poslu i sportu nosi iz porodice, naučio je put do vrha vodi iz strpljiv i uporan, često tih i neprimetan rad, a ovoga puta je i on popustio pod emocijama.
– Bile su to suze radosnice – čoveku u takvim momentima svašta prođe kroz glavu. Imao sam sreće da pre 51 godinu budem deo ekipe koja je bila prvak države, kao igrač, a sada sam dočekao i Kup, kao predsednik Kluba. Teško je pronaći prave reči posle ovakve predstave u ovakoj sportskoj atmosferi. I onda trofej Kupa stigne kao šlag na tortu, prvi put u istoriji. Presretan sam zbog toga što sam na čelu jednog ovakvog sportskog kolektiva, sa divnim saradnicima, trenerima, momcima – sve je bilo kao u snovima.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
