“U Megi nisam imao neki novac, a onda u Las Vegasu Strahinja i Nemanja odu i kupe sto pari čarapa”

O draftu i dolasku u NBA Nikola Jokić govorio je u prepoznatljivo opuštenom tonu, bez mnogo romantike u intervjuu sa Edinom Avdićem.

- Kada sam draftovan, brat me je zvao. Živeo je tada u Njujorku, slavio je, a ja sam spavao. Ko uopšte o tome razmišlja sa 17 godina? Ja sam razmišljao kako ću sutra da se rvem.

Iako nije mnogo pratio NBA u detalje, liga ga je oduvek privlačila.

- Nisam mnogo gledao, ali sam pratio najbolje poteze, NBA akcije, to smo svi gledali. Uvek mi se sviđala ta liga. Ima neku magiju. Za mene je daleko iznad svega ostalog.

Prvih koraka u Americi seća se veoma živo i po jednoj komičnoj epizodi sa braćom.

- Došao sam u Letnju ligu sa Strahinjom. U Megi praktično nisam imao novac, možda hiljadu-dve evra. Onda u Las Vegasu Strahinja i Nemanja odu i kupe sto pari čarapa. Malo preterujem, ali tako je izgledalo. Šarene, duge čarape. A ja se iznerviram: ‘Ljudi, mi nemamo pare, jeste li vi normalni?’ Oni kažu: ‘Pa potpisali smo ugovor’. Ja kažem: ‘Kakav ugovor, nemamo pare, šta radite?’ I danas se smejem tome.

Samu Letnju ligu ne pamti kao spektakl, već kao period u kom je morao da se prilagodi.

- Letnja liga je bila onako. Nije to baš za centre, pogotovo ne za igrače kao što sam ja došao iz Evrope. Gardovi šutiraju sve, ne daju ti baš mnogo loptu. Ne sećam se ni kakve su mi brojke bile, ali mislim da sam ostavio dobar utisak.

Na kraju, Jokić podvlači da je u Ameriku došao sa istim košarkaškim identitetom koji je gradio i pre toga.

- Sve što sam pokazivao u Megi, način na koji sam igrao u Somboru, pa u Vojvodini tako sam igrao i tamo. Radio sam svoje. Posle Letnje lige nisam išao kući, već sam otišao u Denver i ostao tamo tri-četiri meseca da radim. Polako su i drugi momci počeli da dolaze, ali u početku nije bilo nikoga.