Savićević: Pobeda draža od gola

I pored činjenice da su se u derbiju sastali „ranjenici”, timovi Vojvodine i Partizana, tribine na „Karađorđu” bile su prilično ispunjene, a atmosfera na visokom nivou, sa izuzetkom povremeno neshvatljivog i uvredljivog skandiranja pristalica crno-belih, usmerenog ka pristalicama domaćina.

Posle dva uzastopna poraza, Novosađani su zabeležili na kraju ubedljiv trijumf (3:0), pokazujući da i te kako poseduju i kvalitet i snagu da se „pobiju” s Beograđanima oko drugog mesta na tabeli i konačno razdvoje na njenom vrhu dva velikana.

Napokon se Stara dama predstavila u onakvom svetlu kakvo su njeni navijači priželjkivali. Igrala je mudro, taktički zrelo i nije dozvolila prilično raštimovanim gostima mogućnost da se barem ponadaju povoljnijem epilogu.

Kad se na kraju susreta podvlačila crta, postalo je jasno da Partizan nije stvorio nijednu istinski ozbiljnu priliku pred golom Dragana Rosića, ako izuzmemo par situacija koje su na trenutak samo zamirisale na opasnost po njegovu mrežu. Ispada da je jedino udarac Milana Vukotića u 21. minutu bio realna pretnja, koju je, međutim, golman Novosađana bez problema neutralisao.

Vojvodina je, na drugoj strani, bila konkretniji tim, a njeni igrači su pokazali visok nivo borbenosti, agresivnosti, ali i želje da polože na obe plećke ekipu koju je, ispostaviće se, poslednji put u svojoj kratkoj misiji na mestu šefa struke, vodio Damir Čakar.

Tim iz Srpske Atine bio je taj koji je kontrolisao zbivanja na terenu, stvorio veći broj obećavajućih situacija pred golom Krunića, oličenih u pokušajima Kolarevića i Veličkovića, kasnije i Kolarevića – dva puta, pa ponovo Veličkovića, udarcima s distance.

Takva igra, za rezultat je imala fantastičan gol u 43. minutu, čiji je tvorac bio iskusni Vukan Savićević, koji je na teren ušao 11 minuta pre tog trenutka, zamenivši povređenog Poletanovića. Na povratnu loptu kapitena Alekse Vukanovića, vezni igrač Vojvodine lepo se namestio, a onda je, s više od 25 metara, lansirao pravi projektil koji je bukvalno bio neodbranjiv i ne viđa se često na našim terenima, koji je završio u levom gornjem uglu Partizanovog gola.

- Bili smo agresivni, disciplinovani i fokusirani tokom čitavog susreta. Nijednog trenutka nismo padali, do kraja smo držali tempo igre, o čemu svedoče i dva gola koja smo postigli u nadoknadi vremena. Naravno da mi je drago zbog mog pogotka, ali mi je još draže i najsrećniji sam zbog naše pobede. Svaki lični učinak uvek rađe menjam za pobedu tima čiji sam član. Taj moj gol bio je lep trenutak, koji se jako brzo desio…  Pomogao nam je da se nagradimo za dobru igru do tada i dobijemo dodatno samopouzdanje u nastavku utakmice. Uživanje je bilo igrati u onakvom ambijentu i veliku zahvalnost dugujemo našim navijačima.

U drugom poluvremenu Novosađani su igrali pametno, nisu se zaletali ka golu rivala, ali su znali da mu i te kako prete. Partizan je, barem prividno, imao veći posed lopte, ali bez makar ijednog konkretnog pokušaja da izjednači rezultat.

Bolji tim, po svemu onom što je prikazao tokom 90 i nešto minuta utakmice, uknjižio je tri, za njega, velika boda i jasno je da će do kraja prvenstva imati priliku da se dočepa drugog mesta, što je cilj za koji je, sasvim sigurno, više nego sposoban.

- Pre svega, veliku zahvalnost dugujemo našim sjajnim navijačima, što su došli u velikom broju da nas podrže. Kad god je bilo „stani-pani”, pristalice su nam davale dodatni vetar u leđa i imali značajnu ulogu u našoj pobedi. Što se samog susreta tiče, igrali smo baš onako kako smo se to i dogovorili, a otvorili smo ga perfektnim golom Vukana Savićevića. Tokom svih 90 minuta davali smo sve od sebe i zaslužili da se na kraju radujemo i da budemo što bliži cilju. Nismo, imali posebnu motivaciju, jer nastavljamo da idemo korak po korak, a ova velika pobeda donela nam je mogućnost da na kraju stignemo do drugog mesta. Samo da smo svi živi i zdravi i da naši navijači nastave da dolaze u što većem broju, da bude pun stadion i da se što češće vidi da Novi Sad živi za fudbal – rekao je Aleksa Vukanović.

Uz Savićevića, zajedno sa ostalim igračima, veliku ulogu na putu ka pobedi imao je i „bonus“ fudbaler Marko Veličković. Tokom susreta je bio rastrčan, ulazio u prilike, odradio značajan deo posla i u defanzivi, upošljavao saigrače, a na kraju se, iz penala, upisao i u listu strelaca.

- Ovo je bila naša prava timska pobeda, u kojoj smo nadtrčali suparnika i po svemu zaslužili da osvojimo bodove – ostao je čvrsto na zemlji mladi Nišlija. – Čini mi se da sam odigrao dobro, a moje zadovoljstvo je tim veće što sam uspeo i da zatresem mrežu iz jedanaesterca i, i na taj način, doprinesem trijumfu. Nemamo, međutim, prostora ni za kakvu euforiju, sledi nam utakmica u Kragujevcu u sledećem kolu, u kojoj će nam cilj biti pobeda i nastavak trke s Partizaom za drugo mesto i na nju smo već fokusirani.