BISERI – Stojanović: Inat kao pokretačka snaga! Mandić: Mali je „ubica”

Retke su situacije da jedan igrač na utakmici postigne 40 poena, kamo li 50, 60, 70...  Za Božidara Stojanovića takve brojke su svakodnevica. Tinejdžer iz Ćuprije, istoimeni klub predvodi u plej-ofu Regionalne lige Centralne Srbije, a nesvakidašnjim brojkama privukao je pažnju.

Talentovani četrnaestogodišnji bek je u prvoj utakmici plej-ofa protiv Feniksa ubacio čak 75 poena! Briljantno izdanje ispratio je i na narednom susretu sa  Kruševljanima, ubacivši 10 manje. Dakle, 140 poena na dve utakmice, učinak je supertalentovanog pionira OKK Ćuprija i učenika OŠ „Đura Jakšić”.

Nema dileme da je mladi Stojanović zvezda u nastajanju, a šta ga motiviše, koji su mu snovi i kako funkcioniše objasnio je u kratkom razgovoru za „Sportski žurnal”.

- Ne mogu oni da ubace, koliko mogu ja – odsečno kaže bek Ćuprije posle sjajnih partija već na startu razgovora odajući momka prepunog sportske drskosti i samopouzdanja...

- Košarku treniram sedam godina. Trenutno igram u pionirskoj Regionalnoj ligi Centralne Srbije. Sada se borimo u plej-ofu. Na prvom meču u ovaj fazi sam ubacio 75 poena, na drugom 65. Naravno da sam zadovoljan kako igram, voleo bih da osvojim MVP priznanje, ali to će da zavisi od učinka celog tima. Borimo se, želimo da osvojimo ligu i da se plasiramo u viši rang. Cilj nam je trofej – kaže Stojanović.

Kako je toliko bolji od vršnjaka, šta ga izdvaja?

- Posedujem veliku dozu inata, „lud” sam. Volim košarku i radim naporno svakog dana. Cilj mi je da postanem profesionalac. Košarka je jedino čime želim da se bavim. Sanjam da jednog dana igram na najvišem nivou. Nemam baš neki klub za koji bih želeo da igram - u Evroligi su mi dragi Bajern, Crvena zvezda i Partizan. Ali, polako, to sve kad porastem, ima vremena. Prvi cilj je da postanem profesionalac.

Ko Vam je košarkaški idol?

- Dejan Bodiroga. Stalno gledam njegove video snimke na „Ju tjubu” i uživam u njima. Dopada mi se kakve instinkte ima taj čovek, ali i hrabrost. Smatram da imam slične osobine kao i on. Kad je najbitniji deo utakmice, tad pokažem hrabrost, snagu i rešavam meč.

Kako provodite slobodno vreme, balansirate školu i trening?

- Pored škole i košarke ne radim mnogo stvari. Ako je napolju lepo vreme, volim da budem van kuće, da trčim, šetam... U slobodno vreme pretežno učim, treniram, a volim i da šišam drugare, to mi je hobi, budući da mi je otac frizer.

MANDIĆ: MALI JE „UBICA”

Ognjen Mandić, trener pionira OKK Ćuprija, sam još igrač drugoligaša Jagodine, opisao je pulena sa sijaset epiteta:

- Mali je „ubica”, nestvaran fanatik, radnik i borac... Toliko je posvećen da to prelazi i u neki vid pozitivnog ludila. Ne znam da li smem tako da se izrazim, ali to je njegova najveća prednost. Ima mentalitet šutera, pobednika i kipti od samopouzdanja. Nastaviće da šutira, da se bori, pokušava, šta god da se dešava oko njega. Nedavno je na jednoj utakmici šutirao trojke nula od osam i na kraju je dao koš za pobedu... To je jednostavno nešto s čim se rodiš – objasnio je Mandić.

Mogu li takve odlike da ga odvedu do profesionalnih voda, najveće scene, reprezentacije?

- Da ga ne poznajem rekao bih - ne... Iako je vrlo talentovan, nema fizičke predispozicije, nizak je rastom. Ali, poznavajući tu „ludu glavu” on kad zacrta nešto to će i da uradi. Talenat je tu, želja... Smatram da ima sve potrebno da postane profesionalac.