Lalatović: Garantovao bih Evropu da imamo Ljajića

Jedni će reći da tamo gde je Nenad Lalatović tu su i ozbiljni rezultati, drugi da gde god da je s njim dosadno nije. I bez njega Novi Pazar je uvek, u prethodne dve godine naročito, jedan od medijski najinteresantnijih klubova. Ipak, mora se priznati da se osim prilikom prošlogodišnjeg plasmana na evropsku scenu ne pamti da je toliko novinarskih ekipa iz zemlje i regiona posetilo klub kao što je to bio slučaj u prethodnih mesec i po dana. „Krivca” što je to tako treba tražiti u fenomenalnim rezultatima ekipe, možda još više u specifičnom Nenadu Lalatoviću.

Mnogo se u Novom Pazaru priča o drugom uzastopnom izlasku na evropsku scenu. Koliko je to ostvarljiv scenario?

- Tim, gledano iz finansijskog ugla, nije pravljen da igra Evropu. Realan je bio ulazak u plej-of. On je i tražen, kao i da što dalje doguramo u kupu. Nažalost, tu smo prerano izvukli Zvezdu. Od igrača koji su bili prošle sezone nema Ljajića, Mesarovića, Sisea, Opare, kao ni povređenog Malekinušića. Da ih sve imamo sa sadašnjim momcima jurili bismo drugo mesto. Ovi igrači dali su više od maksimuma. Dostojno su ih zamenili. Da je tu Adem Ljajić garantovao bih izlazak na evropsku scenu. On je jedan jedini. Nadam se da će se vratiti na leto, pa ako ja i dalje budem trener da zajedno jurimo najveće domete. Evropu želim, bio bih najsrećniji da do nje i dođemo, ali ako ne uspemo to neće biti smak sveta. Ono što nikako ne želim je da stavljam pritisak na pleća igrača. Evropa je bila moranje za Vojvodinu, Čukarički, Radnički 1923, za klubove sa većim budžetima i fondovima igrača. Iskočili smo mi i Železničar, s tim da i Pančevci imaju veći izbor igrača i veće plate nego što ih imamo mi.

Posle serije izuzetnih rezultata, ipak, nije lako odbraniti se od pritiska?

- Sam sebi volim da stavljam pritisak. Pre svega, volim da pobeđujem. Tako sam naučen u Zvezdi, pa u Milicionaru, Šahtjoru, s kojim sam osvojio šest trofeja, kasnije kao trener u Vojvodini, kao i svim ostalim klubovima. Igračima uvek govorim, ako u utakmicu uđeš da pobediš - pobedićeš, ako uđeš da ne izgubiš - nećeš pobediti.

Navijače redovno ističete kao 12. igrača. Novi Pazar i Crvena zvezda zbog dešavanja na nedavnom kup duelu nisu kažnjeni, ili još nisu. Kakvom biste rešenju pribegli da utakmice protiv dva naša najveća kluba proteknu u fer i sportskom duhu?

- Voleo bih da ni mi ni Crvena zvezda ne budemo kažnjeni. Najpametnije rešenje za izbegavanje nemira je da kod nas ne dolaze organizovano navijači Zvezde i Partizana, a da naši navijači ne idu u Beograd. 

Redovno ističete da je atmosfera u igračkom pogonu Novog Pazara izvanredna. Nikad ne govorite o odnosu koji imate sa igračima. Je li to isključivo distanca ili znate da uspostavite i prijateljske relacije?

- Kad se radi, radi se. Dozvoljavam priču na treningu jer ne želim da ptice budu glasnije od mojih igrača. Jedino kad prekidam trening je kad igrač dođe da ga samo odradi. Ne viđam se sa njima van terena, ne idemo zajedno na piće. Tražim samo uzajamno poštovanje. Nikada nisam kaznio igrača ili ga oterao s treninga. Pravile su se gluposti i uvek sam praštao.  Neki ne trpe kritike. Jedan igrač Vojvodine zamerao mi je kad mu kažem - igraj brže. Trener treba da ima korektan odnos sa igračima jer oni nisu robovi. 

Treneri kad preuzimaju tim od kolega često su skloni da kažu kako su zatekli ekipu koja je u lošem stanju. U vašem slučaju stvari ne bi trebalo da stoje tako. Koliko često u sebi ili u razgovoru s drugima pominjete Vladimira Gaćinovića i da li ste stigli da se čujete?

- Jesam jedanput.  Kad se izgovara njegovo ime i prezime to treba da se čini s velikim poštovanjem. On je moj veliki prijatelj i najbolji trener u istoriji Novog Pazara. Rezultate koje je postigao teško će iko nadmašiti. Sa Pazarom je bio treći u ligi, otišao u Evropu, vezao sedam pobeda u prvenstvu, i šta sve još ne. Njegove rekorde ne jurim jer ih je nemoguće stići. Držim se one narodne - u se i u svoje kljuse.

Uoči utakmica sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom javno ste ukazivali na mogućnost uticaja sudija na dešavanja na terenu. Jeste li zbog toga imali problema, da li je bilo nekih poziva, možda od Domenika Mesine?

- Niko me nije zvao i nema razloga da me zove. Nikoga nisam uvredio. Svesno sam rekao do kakvih saznanja sam došao. Dobio sam informaciju pred meč sa Vojvodinom, milijardu posto tačnu, šta određeni ljudi nameravaju. O sudijama nisam ništa rekao, već o ljudima koji žele da izvrše pritisak na sudiju kako bi me isključio. Rekao sam i da nisam siguran jesu li informacije istinite, ogradivši se da u slučaju da nisu onda se izvinjavam. Ako jesu, e, onda treba da se zna da su priče procurele. U obe utakmice suđenje je bilo odlično, evropsko. Otkad sam u Pazaru nismo od sudija oštećeni ni za aut. Kad tako nešto izjavljujem vodim se strahom iz prošlih vremena. Sudije su ranije imale ogroman pritisak i pod njim su padale. Sudile su kako su morale. Sad je sve drugačije. Nemaju više loše namere, a ako i imaju ne smeju od gospode Mesine i Radujka. Obojica sjajno rade svoj posao. Da su sudije mnogo bolje ne govorim samo dok moj tim pobeđuje. Evo, protiv Čukaričkog nismo pobedili, a imali smo perfektno suđenje.

Nekoliko puta prethodnih sezona dobijali ste crvene kartone?

- Kad sam bio trener Vojvodine u drugom mandatu čovek mi kaže da je gospodin iz uprave jednog kluba rekao sudiji da me isključi u Ivanjici, i to samo zato što mi je rečeno da pređem u klub u koji nisam hteo da idem. Želeo sam da ostanem u Vojvodini, i Vojvodina je želela da me zadrži. Nisam bio poslušan. I isključen sam od strane sudije Bojana Nikolića iz Kragujevca nakon što nam je poništio regularan gol. Lopta se odbila od stative i iz povratnog pasa smo dali gol, sudija ga poništi... pitam ga zašto je gol poništen, a on me isključi. U zapisnik je uneo da sam mu psovao majku. Ništa od toga nisam rekao, sazovem konferenciju za novinare, dovedem i stručnjaka koji radi sa gluvonemima da pročita sa mojih usana šta sam stvarno rekao. Ma, jeli su me i krokodili i još me niko nije uplašio.

Interesantan je bio i vaš verbalni monolog sa Miroslavom Tanjgom. Na kraju se sve završilo sa „tresla se gora rodio se miš”. Pružili ste mu ruku pre početka utakmice, a to se nije očekivalo?

- To sam uradio zato što nisam hteo da on to prvi učini, i to samo na nagovor nekih ljudi iz Vojvodine. Na taj način je želeo da pokaže da je veliki, međutim, pokazao sam da sam veći. Prosto je, nisam hteo da budem nekulturan. Šta god ko mislio uvek sam imao  sjajnu saradnju sa kolegama, sportskim direktorima i vodećim ljudima iz klubova u kojima sam radio. I dalje sam u izuzetnim odnosima sa Markom Jovanovićem, Matijaševićem, Propadalom, Ivicom Tončevim, da ne ređam, sa svima.  Jedino nemam komunikaciju sa Slavkom Perovićem, jednim od boljih sportskih direktora u zemlji. On je, ne znam iz kojih razloga, prestao da se javlja posle neverovatnog uspeha koji sam napravio za njega i Radnički 1923. 

Ostali ili ne i Novom Pazaru u prošlosti ste pokazali da nemate ni gram sujete. Znali ste i da ćete se vratiti u svoje bivše klubove (Vojvodina, Radnički iz Niša, Mladost iz Lučana)?

- Umesto da se kaže kako me cela liga hoće, ima ih koji me pljuju. Nikad se u životu nisam nudio nekom klubu. Bilo bi mi ispod časti da okrenem važan broj telefona i tako tražim posao, ili da „izbušim” nekog svog kolegu tako što ću reći - dovedite mene umesto njega. Pre bih gladovao ili se „ubio” nego nešto tako da uradim. Nikada nisam imao čoveka koji mi nalazi posao. Uvek su mene klubovi zvali. Trener sam koji hoće da radi, a ima trenera koji neće. Iz Zvezde sam kao mlad trener otišao u Borac iz Čačka. Ko bi tako nešto uradio, zamislite da to učine Milojević i Stanković – zaključio je Lalatović.