Radnički iz Niša odlično je obavio posao u zimskom prelaznom roku. Klub sa Čaira angažovao je igrače koji su bili sposobni da „pokrenu“ ekipu. Pažnju na sebe posebno je skrenuo napadač Aleksandar Šestjuk.
Belorus je u Niš stigao sa epitetom „velikog” pojačanja, što je veoma brzo opravdao i doprineo ubojitosti napada „Reala sa Nišave”. Šestjuk je postigao je četiri gola na sedam utakmica. Na debiju protiv Partizana u Beogradu nije uspeo da savlada protivničkog čuvara mreže, ali mu je to uspelo u naredna tri uzastopna meča - protiv imenjaka iz Kragujevca, Napretka i IMT-a, a u strelce se upisao i duelu sa Radnikom. I dok mnogi u njemu već vide naslednika Nermina Haskića, Trivantea Stjuarta, Miljana Škrbića ili Stefana Mihajlovića, koji su u bližoj istoriji postizali najviše golova za Radnički, Šestjuk uspeh tima stavlja ispred ličnog učinka.
- Debi protiv Partizana ostao mi je u najlepšem sećanju. Nismo pobedili, niti sam postigao gol. Igrali smo nerešeno, bilo je sjajno, fantastično i pamtiću taj meč, verovatno, ceo život. Mnogo mi je drago što sam uspeo da opravdam poverenje. Golovi dolaze kao nagrada za trud i zalaganje, ali su i velika obaveza. Posle svakog pogotka moram da nastavim da radim sa još većim naporom, kako bi broj realizacija na kraju sezone bio minimum dvocifreni. Najbitnije je da ekipi ide dobro, bilo bi odlično ukoliko se plasiramo među prvih osam ekipa – kaže Šestjuk na početku razgovora.
Igra Radničkog u poslednje vreme izgleda dobro, a posebno je zanimljiv tandem Arijibi - Šestjuk. Njih dvojica deluje kao da godinama igraju zajedno, Amerikanac Belorusa najčešće „hrani” loptama.
- Moglo bi se reći da smo „kliknuli”, mnogo treniramo, radimo sve što je najbolje za ekipu i donosi pobede. Ari (Gboli Arijibi prim. aut) je veoma kvalitetan igrač i čovek. Pohvale zaslužuju i ostali saigrači. Svi pružaju maksimum, trude se da postignemo dobre rezultate.
Do nedeljnog meča sa Spartakom, uz Crvenu zvezdu, Radnički je bio jedini neporaženi tim u prolećnom delu sezone. Ipak, na kontu Nišlija pored četiri pobede i dva remija, sada stoji i jedan poraz, što ne umanjuje odličan učinak. Postavlja se pitanje koja je magična formula za uspeh.
- Recept za dobre rezultate je samo u ozbiljnom radu. Red, rad, disciplina. Kad sve to primenimo nepisano je pravilo da sledi uspeh.
Uz kvalitetan rad neizostavna je i dobra atmosfera u svlačionici.
- Imam zaista dobre saigrače, odmah su mi pomogli da se uklopim, sa svima sam pronašao zajednički jezik. Sa mnogima pričam na engleskom, a imam i dobrog prijatelja Petka (Marka Petkovića prim.aut) koji govori ruski. On mi dosta pomaže i veoma sam mu zahvalan.
Karijera mladog napadača uzlaznom putanjom krenula je u rodnoj Belorusiji, iako je, i pre Radničkog, imao inostrane angažmane. Poziv iz Niša je, kako se može zaključiti iz razgovora, bio onaj koji se ne odbija.
- Bio sam upoznat sa istorijom Radničkog, znam da je nekada igrao u evropskim takmičenjima. Takođe, saznao sam da je i Niš grad sporta, da ljudi žive za fudbal. Što se tiče prelaska iz Belorusije u Srbiju, to je za mene bio veliki korak napred. Nisam dugo razmišljao kad je stigla ponuda. Visok je nivo kvaliteta takmičenja. Liga je dobra, kako za mlade, tako i za iskusne igrače. Evidentno je da ima dosta kvalitetnih pojedinaca i obučenih igrača. Ne mogu precizno da napravim razliku između beloruskog i srpskog prvenstva.
Šestjuk je karijeru gradio u Nižnji Novogorodu u Rusiji, RFS-u u Letoniji, Dinamo Brestu, BATE Borisovu i Isloč u Belorusiji.
- Svaki klub ima neku svoju priču, nosim samo lepe uspomene iz svakog od njih. Isloč je dosta uticao na moju karijeru, u pozitivnom smislu, bio „odskočna daska” i zahvaljujući njemu sam došao ovde. Zahvalan sam klubu i treneru, sa kojim sam i dalje u kontaktu. On prati moj rad, uspehe i uvek je tu da mi da savet i reč podrške kad je to potrebno.
U Isloču je „eksplodirao” i njegova karijera doživela je nagli uspon. Sa 17 golova postao je jedan od najdominantnijih napadača i zaradio status „gol-mašine”. Na pitanje koji gol mu je najdraži, dao je iznenađujući odgovor.
- Najdraži su mi golovi koje su postigli Frenk Kanute, protiv IMT-a i kapiten Radomir Milosavljević u duelu sa Javorom, oba pogotka donela su nam važne bodove. Mi smo svi porodica, bitno je da pobeđujemo, nije bitno čije ime piše na semaforu.
Konstatacija, da ipak mora da postoji gol, koji mu je po nečemu poseban i drag, naterala je Sašu (kako ga saigrači zovu) da, ipak, razmisli.
- Možda pogodak u dresu Isloča protiv Dinama iz Minska. Ponikao sam u klubu iz glavnog grada Belorusije, ako moram, izdvojiću taj gol – zaključio je Aleksandar Šestjuk.
POKUŠAĆEMO DA POBEDIMO ZVEZDU
Radnički u subotu gostuje lideru Crvenoj zvezdi i to će biti prilika da se Aleksandra Šestjuk istakne i protiv šampiona.
- Za crveno-bele se pripremamo kao i za svaku drugu utakmicu. Uvek želimo pobedu, ne može da bude biti drugačije. Jasno je da je protivnik jak. Naš zadatak je da u Beogradu damo sve od sebe i pokušamo da dođemo do pozitivnog rezultata.
ČAST JE UČITI OD LEMONISA
Angažman u Radničkom Aleksandru Šestjuku doneo je priliku da ga trenira trofejnim Grk Takis Lemonis.
- Zaista je velika čast za svakog igrača kad, u nekom trenutku karijere, može da sarađuje sa takvim stručnjakom. Naš šef je karijeru gradio u velikim klubovima, osvajao trofeje. Od tako iskusnih i kvalitetnih ljudi može mnogo da se nauči. Raduje me što mi trener mnogo veruje, moj zadatak je opravdam poverenje.
SJAJNI NAVIJAČI
Navijanje na Čairu, ali i na gostovanjima, privuklo je posebnu pažnju napadaču iz Belorusije:
- Postoji neka posebna atmosfera i kultura. Navijači su sjajni, u mom bivšem klubu nije bilo tako. Malo je reći da je odlično igrati uz takvu podršku. Lepo je i kad me ljudi prepoznaju na mrežama, ulici, u restoranima, hoće da se fotografišu, porazgovaraju ili samo da mi požele sreću.
NISAM UPOZNAO GRAD I SRPSKU KUHINjU
Iako je pre dva i po meseca došao u Radnički, Aleksandar Šestjuk nije upoznao lepote grada na Nišavi. Ono što će razočarati svakog Nišliju je i činjenica da je i čuveni roštilj još „na čekanju”.
- Sviđa mi se ono malo što sam video. I dalje koristim navigaciju da bih stigao do stadiona. Potpuno sam posvećen treninzima i utakmicama. Malo je vremena za šetnju i razgledanje. Kad dođe vreme za to, rado ću podeliti utiske. Nisam bio u restoranu, ali čuo sam da je hrana ovde dobra, ukusna, mada najviše volim kako kuva moja supruga.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
