„Svi ćemo Andriju pamtiti kao dobrog čoveka“

Partizanova delegacija, uoči početka turnira „Triagonale”, posetila je grobove Andrije Delibašića i Borislava Gajice Đurovića, legendarnih igrača Partizana, rođenih u Nikšiću. Dočekali su ih rodbina Andrijina i Gajičina. Delegaciji Partizana zahvalio se Andrijin otac Slavko – Cako Delibašić:

Dragi moji Partizanovci,

Život se sastoji od različitih priča. Neke obiluju radošću, srećom, a neka su pune tuge, pune bola. Andrijino rođenje,  i život, meni i mojoj porodici doneli su najveću sreću, njegog odlazaka najveći bol. Bol je svakim danom sve veći, ponos isti i juče, kao i danas. Ponosni što je bio naš, a i vaš, ponosni što je ostavio autentičan trag u vremenu. Za mene i beleg, i patnja, i krst, i jauk, ali i utvrda, nesrušena tvrđava, i potvrda da je u izvesnom smislu, i  bio veći od vremena u kojem je živio. Nisi zapravo otišao Andro, jer si u svima nama zapravo previše ostao.

Može čovek biti ovo ili ono, živeti tamo i vamo, raditi koješta, ali nema vrednije stvari od toga, nego biti čovekom. Andrija je bio naš sin, brat, otac, suprug, prijatelj, fudbaler, trener, ali pre svega bio je čovek. Porodica zna koliko je dobrote, duha nosio Andrija u sebi,  ponosni smo, što je i toliko ljudi osetilo to srce, čulo njegovu lepu, umirujuću  reč.

Najveća lekcija koju sam te naučio je da smo na ovome svetu svi jednaki. Da svima treba dati priliku, pažnju, Nemoguće je za kratko vremi istaći sve što je Andrija uradio u svom bogatom fudbalskom životu. Ja vas time neću opterećivati, jer svi to ovde znamo. Njegovo ime će u istoriji Partizana. 

Za njim svi žale. Uvek je bio dostojanstven i veličanstven. Dobronameran i plemenit. Nekada pomislim, i da je ta plemenitost ubrzala njegov odlazak s ovog sveta.

Moć fudbala je da približava. U njemu se govori univerzalnim jezikom, i nije važno ni koje ste nacionalnosti, ni ime, ni prezime, ni poreklo. Računa se, da li ste dobar ili loš igrač.

Kakva god je priča bila, najvažnije je imati prave ljude pored sebe. Želeo bih da se zahvalim za svaki trud, zagrljaj, reči podrške, u organizaciji ovog turnira, moji Partizanovci. Zaista svima ogromno hvala, svima koji ste danas ovde  Bio si im prijatelj, dobri duh klubova, čiji si dres nosio. Ali to sve znaš moj Andrija, ali možda ne znaš da ćeš im sve to ostati još jako dugo.