Kume moj, sedećeš tamo gde i Tito...

Andrija, Andrija, Delibašić, Andrija... orilo se na stadionu kraj Bistrice gde je legendarni napadač napravio prve fudbalske korake. Pre godinu dana čitav region pogodila je vest o preranom odlasku legendarnog napadača, ali njegovi klubovi će zauvek sačuvati sećanje na čuvenog Delija.

Sutjeska, Partizan i Budućnost, Andrijini klubovi, odlučili su da naprave memorijalni turnir njemu u čast. Prvi je održan u Nikšiću gde je počeo blistavu karijeru, naredni će se održati u Beogradu gde se afirmisao i pružao odlične partije, a krug zatvara Podgorica, gde je bio pomoćni trener i sportski direktor.

Rezultat je manje bitan, ali Parnom valjku je pripao prvi od mnogih memorijala u čast legendarnog Delija.

Danko Lazović, generalni direktor Partizana, godinama je delio teren sa Andrijom Delibašićem. Ali, oni nisu bili samo saigrači, već i veliki prijatelji, što je preraslo u kumstvo.

Lazović je bio na ivici suza kad se prisetio velikog igrača i još većeg čoveka – Andrije Delibašića:

- Veliko mi je zadovoljstvo što sam prisustvovao turniru, Andrija je zaslužio ovo, da ga nikada ne zaboravimo. Drago mi je što je memorijal počeo u Nikšiću, tamo gde je on napravio prve fudbalske korake, nadam se da ćemo sledeće godine uspeti da prebacimo u Beograd i da završimo u Podgorici. Andrija je bio jedan poseban čovek, dostojanstven, umirujuć i takvu je imao karijeru. On je neko ko bi trebalo da bude uzor mladima, kako jedna velika karijera može da se nosi dostojanstveno i u miru.

Generalni direktor je govorio o višegodišnjem prijateljstvu sa porodicom Delibašić.

- Imao sam tu privilegiju da postanem Andrijin kum i upoznam jednu predivnu porodicu. Velika je čast i zadovoljstvo što sam ispred Partizana, na mestu gde sam upoznao Andriju. Moje prve fudbalske korake u Partizanu proveo je sa mnom i bodrio me od starta. Ovo je najmanje što Partizan može da uradi, a ja kao kum sam uvek na raspolaganju, jer porodica Delibašić ima posebno mesto u mom srcu.

Sav prihod od prodatih ulaznica na prvom memorijalnom turniru uplaćen je za razvoj omladinske škole Sutjeske, koja će uskoro i zvanično da nosi ime po Andriji Delibašiću.

- To dovoljno govori ko je i šta je bio Andrija Delibašić. Mi tek sad shvatamo njegovu veličinu. Nema reči kojima se može opisati njegovo dostojanstvo i to šta je uradio za Sutjesku, Partizan i za Budućnost. Ja kad god dođem u Crnu Goru, prva pomisao je na Andriju Delibašića. Ovde sam upoznao njegovu porodicu. On je važan za mene i moju porodicu. Kad sam bio mlad, on je mene dočekao u Partizanu. Prijateljstvo je preraslo u nešto više. Ja sam pre svega počastvovan što imam tu privilegiju što sam kum porodice Delibašić.

Lazović se prisetio poslednjeg razgovora sa Andrijom:

- Najžalije mi je kad se setim našeg poslednjeg razgovora, kad mi je rekao da bi voleo da sedi u loži u kojoj je sedeo Tito. Kroz svoju karijeru sve je prošao na stadionu Partizana, ali nije doživeo da sedi tamo. Kad sam stigao u Partizan, naš poslednji razgovor je išao u pravcu: „Kume moj, doživećeš i to i sedećeš tamo gde je Tito sedeo”. Nažalost, nije mu se ispunila želja, ali kad god dođem u Nikšić imam utisak da je tu. O njemu možemo da pričamo satima i satima, ali ponavljam – ono što mi ostaje urezano je da je Andrija nosio svoju karijeru tako tiho i dostojanstveno, da je to put kakvim bi trebalo da idu mlađi naraštaji – zaključio je Lazović.