Viljarealno

Srbija je, hteli mi to da priznamo, druga liga evropskog fudbala, svedočanstvo: laganih 0:3 protiv Španije u Viljarealu. Totalna nemoć!

Promenili smo selektora, možda je trebalo i neke igrače? Potrebna nam je sveža krv, malo je Aleksandar Stanković...

Volimo s razlogom Aleksandra Mitrovića, divimo se štikli SMS-a, međutim, kad su pohrlili za dolarima u arapski svet okrenuli su leđa ozbiljnom fudbalu. Mimoviću i Terziću, uočljivo je iz aviona, nedostaje bar još godinu uz Kataija i Ivanića u Crvenoj zvezdi. Kostić i Gudelj, vidi se, znaju, al' biologija čini svoje. Birmančević je standardniji u reprezentaciji nego prosečnom klubu, itd, itd... O, zablude!

Svako je, čak i od pomenutih, kadar i za remek-delo rolu, no, krajnje je vreme da odredimo prioritetno takmičenje i oformimo jezgro od najpotentnijih, atletskih karakteristika ukorak s vremenom. A, na tu, modernu bazu kao šlag, al' tek na 15 minuta, može da uskoči (i reši meč) Mitrović, vic / geg kad ima uz i iza sebe trkače / brzanjce daruje stariji Milinković-Savić.

U suprotnom, hronično će da nas muči čir od pogleda ko je sve bliži od nas Mondijalu, osvrnimo se sad – Hrvatska, BiH, S. Makedonija, tzv. Kosovo... Avaj!

P.S. Selektore Paunoviću, ukoliko ne želite rapidno da se srozate u očima naroda zadnji je čas za rez (ako vam se više sviđa – selekciju baziranu na savremenim parametrima) i krštenje problema pravim imenom, npr: umesto „Ne znam da li sam spreman za još jedan razgovor s Tadićem” otresito „Kome treba igrač, a da nije Ronaldo ili Mesi, koji će 2028. da ima 40? ”