INTERVJU NEDELjOM – Simović: Nedostaju nam pravi treneri i vredni sportski radnici!

Fudbalski savez Vojvodine uselio se nedavno u nove prostorije u Novom Sadu. Pogled na fotografije asova stasalih u regionu s 469 registrovanih fudbalskih klubova i 35.529 registrovanih fudbalera koji se takmiče u 29 Opštinskih i šest Područnih saveza, evocira uspomene i nameće pitanje da li danas na tlu Vojvodine stasavaju neki novi: Vujadin Boškov, Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Ratko Svilar… Imaju li uopšte fudbaleri Vojvodine, Spartaka, Železničara, Vršca i drugih vojvođanskih klubova mogućnost za razvoj, trenere dovoljno stručne da ih nauče nove lekcije, funkcionere u klubovima da im obezbede osnovne uslove… Sudije koje će im deliti pravdu… Milion je pitanja za Dragana Simovića, predsednika Fudbalskog saveza Vojvodine…

Sutra se održava redovna Skupština FSV, da li i poslednja pred izbore?

- To je redovna sednica koju smo obavezni da održimo nakon svake kalendarske godine. Sumiraju se finansijski rezultati u prethodnoj godini, kao i ostali rezultati, podnosi se izveštaj Nadzornog odbora, pravi budžet za sledeću godinu, usvaja za 2026. Analiziraćemo šta se dešavalo u prethodnom periodu u fudbalskoj Vojvodini i videćemo kakvi su nam planovi za 2026… Verovatno je to poslednja sednica Skupština u ovom sazivu, krajem juna očekuje nas izborna skupština Fudbalskog saveza Vojvodine.

Da li su takmičenja na tlu Vojvodine regularna?

- Bavimo se dosta našim takmičenjima, trećom i četvrtom ligom. Ponosni smo na dosta jaku treću ligu i na njenu regularnost. Već par godina  imamo komesara za suđenje koji dosta dobro radi i trudi se. To je bivši sudija Robert Kiš-Čepegi koji taj posao zaista sjajno vodi. Uveli smo na tim ligama analizu suđenja i uvek je objavljujemo na sajtu saveza.

Usred polemika o  smanjivanjima liga u Srbiji, prošle godine apostrofirali ste nedostatak fudbalskih sudija…

- Smanjili smo vojvođanske fudbalske lige sa 16 na 14, a planiramo i verovatno ćemo ih smanjiti na 12, zbog kvaliteta infrastrukture i regularnosti takmičenja. Borimo se i dalje sa sudijskim deficitima, obilazimo srednje škole tražeći nove sudije, jer smo ponosni da imamo trojicu internacionalca: Novaka Simovića, Minakovića i Danila Nikolića, mladog talentovanog sudiju. Novak Simović je preuzeo da vodi “Talent mentor program”, tako da mlade nove sudije uče direktno od njega, a znate sami da je Danilo dosta perspektivan i da već polako i u Evropi beleži zavidnu perspektivu i on je budućnost suđenja ne samo na ovim prostorima.

Nedostaju vam i treneri…

- Igrali smo prošle godine u San Marinu finalni turnir amaterskih reprezentacija i osvojili treće mesto u tom takmičenju.

Šta je trenutno najveći problem fudbala na teritoriji Vojvodine?

- Gorući problem je infrastruktura, tereni sa veštačkom travom... U nizu gradova gde smo obilazili Vojvodinu, a obišli smo je više puta celu deleći opremu u bitnijim centrima, a pomalo i u manje bitnim mestima  uvideli smo da to gori zbog trenažnog procesa i zbog razvoja mlađih kategorija. Kikinda, Zrenjanin, Vršac, Inđija... Sremska, Mitrovica, Vršac… Fali nam još ozbiljnijeg trenerskog kadra i onih pravih trenera koji u tom poslu žele da napreduju i prave igrače. Jer, kvazi trenera nam je i preko glave i u Superligi, a kamoli na lokalnim nivoima. Izdali smo tačno 210 trenerskih licenci u protekloj godini. Počeli smo da radimo i UEFA licencu.

ФОТО: ФСС

ФОТО: ФСВ

ФОТО: И. Веселинов

U priči o tome šta nedostaje vojvođanskom fudbalu, Dragan Simović je apostrofirao možda i neočekivanu temu…

- Sigurno je da nam nedostaje i sportskih radnika…Svojevremeno je Miljan Miljanić rekao da najviše vremena treba za stvaranje dobrog sportskog funkcionera… Velike su muke pronaći kadrove i po klubovima i po savezima…

Nedostatak funkcionerskih kadrova, nije li to razlog što će se Dragan Simović kandidovati za novi predsednički mandat u Fudbalskom savezu Vojvodine?

- Naravno da nisam mislio na to! Mislio sam na kadrove u klubovima od područnih,  opštinskim ligama, do čak - pošto odlično poznajem situaciju u Spartaku, Vojvodini, Topoli, Želji… čak na tom nivou, a kamoli na nižim u trećoj, drugoj ligi i dole, nedostaju nam sekretari, direktori škola, kondicionalni treneri… Nedostaju nam sekretari omladinskih kategorija, To su muke, ja znam, čak ima frekvencija da se neki od njih prelaze iz kluba u klub, iz grada u grad koji u datom momentu ima više novca da ih angažuje.

Zbog čega klubovi nemaju strpljenja da isforsiraju svog omladinca,  nekog mladog sportskog radnika, puste mladog trenera da radi.

- Mislio sam na ljude u marketingu, u organizaciji kluba… Vodio sam klub više od 20 godina i vrlo dobro znam šta znači imati dobre radnike da bi klub funkcionisao.  Fudbal je specifičan i u knjigovodstvu i u marketingu morate da imate 10-15 ljudi… Naša stara boljka jeste nedostatak i mladih fudbalera i trenera, ali, imamo omladinske škole i škole za trenere, ali ne i za funkcionere… Za funkcionera je neophodna praksa, to je rad sa hiljadu kora..

Da li je i to razlog što je recimo Spartak vrlo blizu ispadanja iz Super lige?

- Moguće da je i to razlog jer zaista je teško naći kadrove… I dok sam ja radio, uvek su bile muke oko sportskih direktora… Navedite mi, sad kad pogledamo Super ligu, koliko imamo pravih sportskih direktora? Naravno, nećemo da imenujemo ništa, ali klubovi su često imali formalne sportske direktore i stihijski je rađen taj segment posla… trener koji dođe izabere koga hoće… Trener i predsednik izaberu a nema dugoročne strategije, koga dovode, koga šalju, i tako dalje. Ali moram da priznam da je zaista drugačije sada nego kad sam ja vodio Spartak… Superligaški klubovi su naučili da prave dugogodišnje ugovore i da jure klince, prate, skautiraju i da gledaju ko nije uspeo u Zvezdi i Partizanu… Sad su klubovi počeli da se ozbiljnije bave svojim poslom.

Ko u suštini dovodi fudbalere u klubove u Srbiji? Da li predsednici, sportski direktori, generalni direktori, možda treneri?

- Ja mislim da je svaka priča za sebe i nije preslikana. Dok sam bio u Spartaku, kad sam imao jakog sportskog direktora kao što je bio Morača, više je radio on nego ja, radili smo i zajedno. Kad nisam imao sportskog direktora, morao sam ja sa trenerom ili sa ljudima kojima verujem koji su u temi, ali i sad kad bih pogledao kroz Superligu imamo različitih slučajeva i svaki je klub priča za sebe što je i logično…

Da li je  Fudbalski savez Vojvodine u vašem četvorogodišnjem periodu predsednikovanja ispunio sve što ste zacrtali? Nije napravljen stadion Spartaka, nije ni Vojvodina dobila novi, infrastruktura je malo bolja, ali...

- Regionalni savezi imaju vrlo male budžete i ograničene ingirencije. Ne učestvuju u tome koji se stadion gradi, nikad nisu ni učestvovali Država je donela odluku po prioritetima razvoja… FS Vojvodine nije mogao da utiče da se pravi stadion, bilo u Subotici, ili u Novom Sadu... Naše ingerencije su vezane za takmičenja koja vodimo, vezane za školovanje trenera, sudija, vezane za neke pravne, birokratske stvari, edukaciju, decu, razvoj mladih sudija. Nijedan regionalni savez nema veze sa nekim ozbiljnim infrastrukturalnim poslovima. On je servis jednostavno između FS Srbije i države ka sredinama i nižim nivoima.

Jednom prilikom ste rekli “nikad nisam želeo da budem predsednik regionalnog, odnosno vojvođanskog saveza, ali vođenje kluba motivisalo me jer sam odatle uočavao mane saveza. Da li vam se žale vojvođanski klubovi?

-  Nikad nisu svi zadovoljni i sigurno da i u mom radu i u radu FS Vojvodine ima grešaka Niko se nije rodio savršen, niti jedan posao neko na svetu može savršeno da radi. Manjkavosti i žalbi sigurno ima.. Upravo zbog tih razloga poslednjih 15-ak meseci išli smo od grada do grada, od područja do područja i pitali šta to ne valja? Negde je problem bio broj rezervnih igrača, negde broj bonusa… negde - mesta na klupi za rezerve… Sigurno  ima stvari koje nekom nisu prijale ali uvek može se popravlja. Na kraju krajeva i kad se donese odluka, na primer o skraćenjima liga –uvek ima nezadovoljnih… Sigurno je i da mi nismo bezgrešni.

Kakva je vaša saradnja sa Fudbalskim savezom Srbije, vi ste član IO FSS…

-  Sa FSS su odnosi uvek korektni. Zna se šta su čije ingerencije. Mnoge stvari radimo zajedno. Na svaki IO Radujko osim predsednika regiona poziva i sekretare… Takođe na kolegijumima dvonedeljnim koje radi sekretar sa zaposlenima u Savezu, uvek su prisutni sekretari i tako da je saradnja apsolutno živa i na dnevnom nivou. E sad, kao i svuda, uvek možda neko vidi to ovako i onako i misli da može bolje, ali ja mislim da je saradnja na visokom nivou.