Stajao je na kasi blago pogrbljen. U Red star kafeu. Sa naočarima, ten skoro crn. Razgovarao je sa devojkom na šanku, koja se sve vreme smejala. Nik Bolitijeri, glavom i bradom. Stari šmeker. Čovek nikada ne bi rekao da ima 84 godine.
Prići ili ne prići. Dilema je trajala dve sekunde. Već sam se stvorio pored čuvenog američkog stručnjaka.
- Gospodine Bolitijeri, jel imate nekoliko minuta za razgovor? – upitao sam.
Odmerio me od glave do pete.
- Koliko si visok – prvo je rekao, a onda dodao – Naravno, dečače. Ajmo da sednemo za sto, tamo su moja dva prijatelja. Ipak sam ja čovek u godinama. Možemo da razgovaramo o čemu god želite. Odakle ste vi? – pitao je dok smo prilazili stolu.
- Iz Srbije – odgovorio sam.
- Lepo, veoma lepo. Divna zemlja sa neverovatnim igračima. Izvolite, pitajte šta vas zanima – rekao je čovek u čijoj akademiji su stasali Andre Agasi, Monika Seleš, Džim Kurijer, Marija Šarapova, Meri Pirs i drugi veliki šampioni.
Zbog čega je Novak Đoković toliko dobar?
- Često sam to ponavljao u ovih nekoliko godina. Đoković je jedini teniser u istoriji koji nema nijednu manu. Ni u jednom segmentu njegova igra nije slaba. Veoma je teško da igrate protiv tenisera kojem ne znate šta da napadnete. Novak možda još uvek nije najbolji u istoriji, ali najkompletniji igrač sigurno jeste.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
