Stojanović je osvojio zlato pošto je olimpijsku distancu završio za jedan sat, 49 minuta i 40 sekundi, dok je Tomin obezbedio bronzano odličje rezultatom jedan sat, 52 minuta i jedna sekunda.
Između dvojice takmičara iz Srbije, na drugoj poziciji našao se Jakopo Buturini (1:50:02).
– Odradio sam malo taktičko plivanje jer namerno nisam vijao jednog plivača koji je bio deo štafete i Tomina, već sam posle jednog kilometra naglo pojačao, stigao ih, dok je par takmičara ostalo i morali su jako da rade da bi spojili, tako da su se sigurno dobro istrošili. Glavni deo trke je bilo brdo odmah iz T1, bio sam napred i išao dosta jako da bih sve izmorio što više i kada sam video da nas je šetorica i da par takmičara nije još uvek uspelo da stavi noge u sprinterice, još više sam pojačao, da bi na vrhu brda video da nas je ostalo četvorica među kojima je i Milan. Radili smo dobro na biciklu, bila je kiša tako da sam dosta obazrivo išao – prokomentarisao je Stojanović.
Usledio je rasplet na trčanju.
– Od početka trčanja krenuo sam sa trkačem koji je bio deo štafete. Krenuo je dosta jako i iako nisam morao da ga pratim odlučio sam da neću dopustiti da štafeta stigne u cilj pre mene. On je, međutim, naglo usporio tako da su nas stigli Tomin i Buturini. Potom je Butturini pojačao i ja sam opušteno trčao iza njega. Na 5-6 kilometru sam razmišljao "da li stvarno zaslužujem pobedu trčeći ovako lagano?" ali je sledeća misao bila sećanje na sav trening u avgustu i raspad sistema ovde u Splitu u sredu posle treninga, tako da sam zaključio da zaslužujem. Na poslednjem okretu na 8.75 km pustio sam korak i to je bilo to – objasnio je put do zlata Ognjen Stojanović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
