Arauho verom nadigrao depresiju

Kapiten Barselone Ronald Arauho stisnuo je zube, priznao da ima psihičkih problema zbog pritiska koji trpi, zatražio je pauzu u karijeri, klub mu je izašao u susret i posle oporavka urugvajski štoper se vratio kao preporođen.

U intervjuu za Mundo deportivo govorio je o zdravstvenim problemima, kao i o tome da mu je hodočašće u Svetoj zemlji i poseta Jerusalimu najviše pomogla da prebrodi psihičku krizu i reši se depresije.

Od kad se vratio u ekipu trener Hansi Flik postepeno mu je pružao šansu, u prvo vreme nije ga stavljao startnu postavu, uglavnom je dobijao po 15-tak poslednjih minuta na terenu i Arauhu je to prijalo, da bi se odnedavno stvari vratile na staro mesto, ponovo je ono što je bio.

Podsećanja radi, kulminacija krize odigrala se 25. novembra prošle godine kad je dobio crveni karton u meču sa Čelzijem u Londonu u petom kolu ligaške faze Lige šampiona, posle čega su Plavci pregazili Katalonce (3:0), a Arauho je kasnije priznao „da je tad dotakao dno”.

- Nisam bio dobro već unazad godinu i po dana. Pokušavao sam da budem jak, da guram napred, ali osećao sam da to nisam ja... Godinu ipo dana sam igrao sa anksioznošću koja se pretvorila u depresiju. Taj crveni karton bio je „klik”. Rekao sam sebi: Nešto se dešava, moram da podignem ruku i potražim pomoć – iskren je 26-godišnji štoper koji je po odlasku golmana Mark-Andrea Ter Stegena na pozajmicu u Đironu postao prvi kapiten Barse.

Na njega su uticale i spoljne okolnosti, ne samo pritisak na terenu, pre svega nasilje na internetu koje je duboko potreslo njegovu suprugu.

- Postoji stvaran i virtuelni svet, a ljudi na društvenim mrežama umeju da budu surovi. Sećam se da je supruga videla nešto na telefonu i počela da plače. Rekla mi je: „Ne razumem ovoliku zlobu, žele smrt našim kćerkama”! Kad stvari odu tako daleko shvatiš koliko je društvo zapravo bolesno – nastavlja Arauho.

Tokom oporavka imao je ogromnu podršku porodice.   

- Porodica je bila ključna, supruga je bila veoma hrabra jer imamo dve male kćerke, a ona je smogla snage da bude i uz njih i uz mene da mi pruži snagu koja mi je bila potrebna. Inače, roditelji i braća sve to teško su podneli. Nazvao sam oca da mu objasnim odluku koju sam doneo, ali nije je baš razumeo... To su ljudi sa sela, kruti kad su u pitanju osećanja. Teško mu je bilo da shvati, ali mi se dopalo što mi je u jednom trenutku rekao: „Šta god da uradiš, ja te podržavam”. Bilo je to veoma lepo od njega, ali i veoma važno i tad sam prelomio. Podržali su me i rođaci sa ženine strane, ostali rođaci sa moje strane, svi oni bili su ključni u ovom procesu jer sam okružen ljudima koje volim. Najvažnije je da, ukoliko su oni uz tebe, imaš mirnu luku gde se osećaš sigurno – priča dalje Arauho.

U klubu su mu prvi pružili podršku pošto su mu omogućili da napravi pauzu, što nije baš uobičajeno u svetu profesionalnog sporta. Ispričao je kako je emotivno reagovao pre svega njegov trener Hansi Flik:

- Hansi je to doživeo veoma lično, bio je baš pogođen. Slao mi je poruke da ne žurim, da se polako oporavljam i da je najvažnije da budem dobro. To mi je dalo neophodan mir. Ja sam hrišćanin i bio mi je potreban duhovni mir. Otišao sam u Izrael da se ponovo povežem sa Isusom i svojom verom. To je bila ključna tačka mog oporavka – nadahnuto veli Arauho.